Светска размена мишљења одржана у Њу-Јорку

Протекле недеље је у Њу-Јорку  завршен главни дипломатски догађај године – општеполитичка дискусија на 66. седници ГС УН.  Председници, премијери, министри и политичари 193 државе-чланице УН су изражавали идеје, дискутовали и договарали се о  најактуелнијим темама савременог света. Став Русије је често одређивао тоналитет разматрања.

Главну интригу је створио шеф Палестинске националне администрације (ПНА) Махмуд Абас. Он је поднео  Генералном секретару УН Бан Ки Муну  званични упит са предлогом да се призна независност Палестине и  пружи јој пуноправно  чланство у Организацији. Тај документ, - подвукао је  Абас, оличење нада палестинског народа на мировну будућност. Русија, која је давно признала Палестину самосталном државом, објавила је да ће подржати упит Абаса. Међутим, то не укида неопходност директних преговора између лидера Палестине и Израела, - подвукао је шеф МИП Русије Сергеј Лавров са трибине ГС УН.


Санацији ситуације би допринело напредовање  преговора о блискоисточном регулисању, чији су основни параметри потврђени у министарској изјави квартета 23. септембра. Једина разумна  основа регулисања је коегзистенција израелске и палестинске државе. Подржавајући  палестински упит СБ УН, поздрављамо спремност, коју је потврдио Абас, ка преговорима с Израелом.

У складу са постојећом процедуром, генерални секретар је упутио упит СБ УН. Управо тамо ће бити одлучено хоће ли постојати званично независна Палестина. Није познато када ће бити изнет вердикт.

Питање разматра специјални Комитет за пријем нових чланица. Иначе представници свих 15 земаља-учесника СБ УН морају у току 35 дана да припреме одлуку са одобравањем или одбијањем. Међутим, ствар се може одуговлачити: у СБ нема слоге. Теоретски је Палестинцима довољна подршка 9 чланица СБ УН.

Међутим, и у случају позитивног резултата гласања САД прете да ће употребити право вета. Онда би Палестина добила само статус посматрача – ради тога је потребно да се обрати ГС УН, где се то решава  обичним гласањем. Међутим, то не гарантује мир на Блиском Истоку, - уверен је председник Комитета за међународне послове Државне думе РФ Константин Косачов.

Тешко да ће било који резултат свршити са дугогодишњом палестинско-израелским конфронтацијом. Исто тако је очигледно да таква ситуација не може да траје бескрајно. Она тражи решење. У том смислу симпатије већине држава-чланица УН више на страни Палестине него Израела.

Осим тога је став Израела  пољуљан у вези са објављивањем о изградњи нових кућа у Источном Јерусалиму, који Палестинци сматрају својом будућом престоницом. Многе државе су осудиле демарш  Израела, САД су саопштиле о свом разочарењу, што иначе није омело давне савезнике да иступају против упита Палестине.

Исто тако огорчену је дискусију изазвала сиуација са Сиријом. Русија је одбила да подржи нацрт одлуке коју су саставиле земље Запада о новим санкцијама према сиријском руководству. Натерати Асада да се повуче не значи да ће проблем бити решен.

Опозиција гледа у Запад и чује изјаве да Асад није легитиман, те мора да оде. Они имају осећај да треба још мало истрајати, одбијајући све што предлаже Асад, па ће Запад помоћи. То је провокација са штетним и непредвидљивим последицама. Председник Асад под утицајем рада, који с њим спроводи руско руководство, као и Лиге арапских држава, почео је  макар и нешто закаснеле, али доста конкретне реформе. Усвојен је закон о политичким странкама, о месном самоуправљању, о медијима. Сви представници опозиције су позвани на национални дијалог.

Поред тога  сви виде тужно искуство сувише слободног третирања одлуке СБ УН о Либији. Нанета је штета ауторитету те међународне организације. СБ УН мора да буде обазривији, - позвао је Сергеј Лавров.

Управо зато Москва не подржава идеју прекомерног ширења СБ УН, тим пре повећања броја његових сталних чланица. То би могло да омета његову радну способност, одузме могућност да усваја експедитивне и усклађене одлуке. Питања реформисања УН и његових института такође изазива жућне дискусије, али треба тражити компромис. Поштовање става сваке од 193 земље би повећало легитимност одлуке СБ УН, - закључио је у Њу-Јорку Сергеј Лавров.