Шта после Катунице? После Катунице – избори

Бугарски котао незадовољства Ромима и даље кључа. Сваки час у разним регионима земље долази до сукоба између Бугара и Рома. Има рањених и пострадалих. Можда на ивици, али властима за сада полази за руком да држе ситуацију под контролом.

Као што се зна, антиромска иступања су започела пошто је 23. септембра минибус, власништво породице ромског барона Кирила Рашкова по надимку Цар Киро прегазио 19-годишњег Бугарина Ангела Петрова у селу Катуница у околини Пловдива. После трагед8ије у акцијама протеста у Пловдиву учествовало је око 3000 људи, још око 1000 је изашло на улице Варне и главног града земље, Софије. По подацима органа реда, у Пловдиву, Плевену, Варни, Бургасу и Софији демонстранти, међу којима су били фудбалски навијачи и десни радикали, покушали су да нападну места где компактно живе Роми и сукобили су се са полицијом и жандармеријом. За кршење јавног реда полиција је ухапсила стотине људи од којих су одузети ножеви, палице.

Да ли су догађаји последње недеље били пресуда дугогодишњем програму интеграције ромског становништва у бугарско друштво – на ово питање тек треба да се одговори.

Пароле које су носили учесници антиромске поворке нису биле шала – Нећемо да будемо робови у сопственој земљи, Бугарска: слобода или смрт, Бугарска за Бугаре, Бугарска без Рома.

Да појаснимо: Роми чине око 5% становништва Бугарске. Међу њима је највећи проценат неписмених и сиромашних. Живе углавном у посебним кварталима, баве се чишћењем улица и другим прљавим пословима. Није случајно лидер ромске заједнице, руководилац странке Евророма у Бугарској Цветелин Кинчев запретио властима да ће Софија утонути у смећу и смраду ако против Рома буду допуштени насиље и провокације.

Анализирајући нереде у Бугарској на националној основи, могу се наћи разни узроци за антиромско расположење. Али, главни провокативни моменат лежи на порвршини: 23. октобра у земљи ће бити одржани председнички избори и избори за локалне органе самоуправе. И како да е на финишу избегну искушења да се одигра на ромску карту? На таласу ксенофобије највише присталица рачуна да привуче десна странка са агресивним називом Напад. Лидер Бугарског националног покрета Красимир Каракачанов предлаже да се издаје новчана помоћ ромским породицама само са 2 или 3 деце: бесмислено је подстицати њихов наталитет. Идеолог странке Покрет за права и словоду Ахмед Доган сасвим разумно изјављује – криминал не бива бугарски, турски или ромски. Фаворити председничке трке – демократа росен Плевнелиев и социјалиста Ивајло Калфин, разуме се, одмерени су и политкоректни. А за сада је актуални преседник Георгиј Приванов на заседању констултативног савета за националну безбедност позвао је бираче свих политичких странака да изађу на изборе са паролом: Ја сам изабрао етничку толеранцију.

Али једноставније је речи него осетити и урадити. Роми у Бугарској су исти као и свуда. Сиромашни, талентовани, лењи, богати, џепароши, укључени у крупан криминал... Неко ће рећи да је Ром професија, неко као политиколог Тодор Биков каже: то је најсиромашнији и најбезазленији слој бугарског друштва. Још много пре него што је у Европи претрпела фијаско политика мултикултуралности, ромско племе је прелазило из земље у земљу. Негде се заустављало дуго, пуштало корене... Али на његовом примеру већ тада је било јасно- масовна и беспоговорна интеграција у друштво-домаћина скоро је неостварива.

Говори Генадиј Наједенов, публициста, извршни директор бугарског фонда Помози онима у невољи, у чијим социјалним програмима разних година пружана је помоћ ромском становништву.

Роми су за нас историјска датост, не можемо да се одричемо од њих. Између осталог, још до недавно смо живели без конфликата, мирно. Значи, нешто је кренуло наопако у последње време. Недавно сам прочитао фразу Николе Саркозија. Он је рекао да када човеку нудиш посао, а он говори – боље дај новац, дијалог не успева. Националне мањине треба да знају не само своја права, већ и обавезе. У пракси ромска заједница са мањим изузетциам води антисоцијални начин живота – не ради, не плаћа порез и комуналије. И једнсотавно давати им новац, како смо радили раније, контрапродуктивно је. Треба тражити нове путеве њихове интеграције у друштво.

Какви ће бити ови путеви после Катунице за сада је тешко рећи. Као и то да ли је постојала крхка равнотежа у мирној коегзистенцији Бугара и Рома или је конфликт одавно тињао. У сваком случају, треба сачекати – када се слегну предизборне страсти актери ће сести у фотеље, и доћи ће време да се решава „ромско“ питање у суштини.