Златни кључић за Еврозону

„Нека пропадну у пакао сви шефови европских влада ако не успеју да спасу Грчку.“ Овим речима је судбину лидера ЕУ запечатио економски гуру – немачки бивши канцелар Хелмут Шмит. Председник Европске групе Жан-Клод Јункер захтева да се нипошто не дозволи да Атина банкротира. Чврсто је расположена да земљу извуче из живог блата „група спасилаца“ Еврозоне с Меркеловом и Саркозијем на челу. Истовремено, предстоји им да изађу на крај с још једном напашћу – нестабилношћу многих европских банака, које као снег падају на главу. Тему разматрају дописник Сергеј Гук и позвани стручњак, директор Института за финансије тржишта и примењену економију Финансијске академије професор Јаков МИРКИН.

И француско-белгијска банка „Дексиа“ (Dexia) и низ других кредитних институција недавно су успешно положиле тест на стрес. Одакле одједном недостатак ликвидности? Постоји објашњење да су ситуацију изазвали инвеститори, који су покупили свој капитал. Међутим, за то треба да постоји врло озбиљан разлог. Не каже се који. Меркелова је већ објавила да ће одлука о рекапитализацији банака бити донета на самиту ЕУ 17. октобра. Није јасно одакле ће потећи новчани поточићи. Нада постоји у проширени стабилизациони фонд, али за његову допуну засад нема сагласности парламената Малте, Холандије и Словачке. А време, по речима канцелара „притиска“.  Нови стабилизациони фонд се посматра као својеврстан златни кључић, који отвара врата финансијских остава. Питање је само да ли ће средства која се у њему налазе бити довољна за све страдалнике. Унапред се зна да неће. Међутим, то никога не збуњује. Појављује се пукотина која омогућава да се готовина повећа колико год пута то некоме буде требало.

Немачки економиста Штефан Милер (Stephan Müller) је на страницама „Јунге Велт“ (Junge Welt) популарно објаснио у чему је трик. Осим новца и државних гаранција фонду је дато право да откупљује „токсичне“ дужничке обавезе држава, које су у ЕЦБ депоновале комерцијалне банке. Пакете купљених обезвређених папира стабилизациони фонд може користити у својству залога и узети за њих новац од централне банке. Од добијених средстава купују се следећи ништавни евробондови банака, које су се заиграле. Операција се може понављати практично безброј пута. То је неисцрпни извор допуне ликвидности мешетарских финансијских институција. И све је чисто, без ангажовања буџетских средстава. По подацима часописа „Шпигел“ присталице лукавог подухвата рачунају да ће на тај начин добити до два трилиона евра. Питање где ће ЕЦБ узети такву гомилу готовине је сувишно: одштампаће.

Мишљење директора Института за финансијско тржиште и примењену економију Финансијске академије при влади РФ Јакова МИРКИНА:

„Учествовање у откупу дефолтних облигација Европске централне банке, могућности европског стабилизационог механизма преко кредитних полуга за обезбеђивање ликвидности банкарског система ЕУ – иза свега тога се крије чаробна реч „емисија“. Наравно, повећава се инфлација, смањује се курс евра, али истовремено се у одређени колосек доводи, регулише ризична ситуација у коју је доспела Еврозона. Зато, ако се ове ствари изведу избалансирано, опрезно, оне увек помажу у оздрављењу економије и финансијског система који су доспели у тешку ситуацију.

Да ли би кад се све заврши, било исправно обавити независну истрагу и открити ко је ипак победио? Ко је зарадио на наглим променама девизних курсева, на курсевима хартија од вредности? И ко је заправо изгубио?

Није чудно то што ЕЦБ у току последњих месеци стално пушта у погон машине за штампање. Чудно је то што лидери Европске зоне јавно јадикују због повећања инфлације правећи се да не знају првобитне узроке појаве. Међутим, Европска унија није Сједињене Државе, које дозвољавају себи емисију у размерама које су им потребе без икаквих довијања. Лидери ЕУ морају да делују тише, да узимају у обзир расположење бирачког тела.

Велике европске банке ће добити готовину која им недостаје. А становништво још један порез у виду инфлације, чије размере данас нико не може да предвиди. Дилему – интереси банака или становништва – лидери ЕУ поново намеравају да реше за рачун овог другог.