О деловању НАТО-а у Либији и његовом неделовању у Сомалији

Либија у Северној Африци и Сомалија у Источној остају данас највећа кризна жаришта у тим регионима афричког континента. Ток догађаја у свакој од ове две земље на свој начин представља опасност по читаву афричку заједницу. Измеђуо сталог за Републику Џибути, која се граничи са Сомалијом. О чему је јасно изјавио министар иностраних послова Џибутија Махмуд Али Јусуф на заједничкој конференцији за штампу са министром иностраних послова Русије Сергејом Лавровом у току његове радне посете Москви прошле недеље. Али ако се Запад, користећи војну моћ НАТО-а, жестоко мешао у унутрашњи конфликт у Либији и доприносио војној промени власти у Триполију, ништа слично он изгледа не планира да предузме у Сомалији, како би спасао становништво од дивљања тероризма и вратио му мир. Чиме се то може објаснити – овакво питање обојици министара поставио је на конференцији за штампу наш дописник Игор Јазон.

Либијску историју вероватно нема потребе дуго коментарисати – говори између осталог Сергеј Лавров. Одлично знате како се развијала ситуација у Либији: Русија је подржала резолуцију која је увела оружани ембарго за све либијске стране и била је спремна да подржи у увођење зоне забрањене за летове изнад Либије. Али нисмо били спремни да подржимо дозволу прикачену беспилотној зони да сви који пожеле чине све што им падне на памет. Зато, приликом гласања у СБ УН о другој резолуцији, Русија се суздржала. Обе резолуције су кршене. Оружани ембарго се поштовао само у погледу једне стране, опозиција је добијала наоружање. Али борити се против зла треба поштено и не сме се ликвидирати безакоње путем кршења међународног права. На то је била усмерена иницијатива Афричког савеза, коју је Русија активно подржала... Нажалост, мада су Резолуције СБ позивале да се примене мере заштите цивила, испало је, благо говорећи, супротно. Не примамо „заклетве“ које се чују из престоница НАТО-а да је инвервенција НАТО-а у оном облику у којем се десила спасла „небројене животе“. То је покушај да се жељено представи као стварно.

Сада о Сомалији. Тамо ситуација није другачија. У Сомалији су крајње слабе позиције централне владе. Увећава се претња од распада државе. Напори међународне заједнице усмерени су на то да се то не дозволи, зато што ефекат домина који би неизбежно уследио не одговара интересима ни африканаца, ни њихових пријатеља. Принципијелно полазимо од неопходности ослањања на оцене и иницијативе самих афричких држава. Мировна операција АМИСОМ, коју је Афрички савез покренуо у Сомалији уз подршку СБ УН представља по нама кључни инструмент за регулисање конфликта... Високо смо оценили решеност наших пријатеља у Џибутију да свестрано подрже и јачају ову мировну операцију, укључујући недавну одлуку да се издвоји батаљон у састав ове операције.

Сматрам да смо овде постали сведоци политике двоструких стандарда у погледу војних криза у свету и Африка сматра исто тако, одговорио је на исто питање нашег дописника шеф џибутске дипломатије Махмут Али Јусуф. НАТО, прикривајући се жељом да помогне решавању либијске кризе, заиста није чинио ништа слично за Сомалију. Током последњих деценија ову земљу буквално комадају на делове сукобљене наоружане теориристичке групације, али при томе међународна заједница није учинила скоро ништа да се тамо заустави насиље над цивилима. Управо под тим изговором НАТО се умешао у Либију и помогао да се тамо силом промени власт. То и јесте политика двоструких стандарда, против чега се залаже Афички савез, укључујући и Џибути.

Министри иностраних послова Русије и Џибутија, Сергеј Лавров и Махмуд Али Јусуф, одговарали су на питање нашег дописника о деловању НАТО-а у Либији и његовом неделовању у Сомалији.