Г-20 ће помоћи Европи?

Грчка може да остане без кеша још средином новембра, ако не добије 8 милијарди евра обећане помоћи. Хелада све дубље увлачи у кризу своје партнере у валутном савезу. Међународне агенције су почеле да говоре о смањењу рејтинга земаља зоне евро, инвестирори повлаче своје акције из Европе, чују се саопштења о проблемима у читавом банкарском систему Европе. На позадини тога у Паризу уочи самита Г-20 у Кану предвиђеног за 3-4 новембар окупили су се министри финансија групе најјачих. Г-20 има 85 одсто светсог БДП. Хоће ли написати некакав рецепт за тешко оболелу Европу?

Председник банке „Руска финансијска корпорација“, бивши министар економије Русије Андреј Нечајев каже:

Основна тема дискусија последњих недеља у Европи – давати или не давати евробондове, да би се рефинансирали дугови европских финансиских слабића. До консезуса још нису дошли. Немачка добро схвата, да ће она, а не било ко, одговарати за тај генијалан корак, до којег је дошао Берлускони. И нема краја измишљању нових успутних решења. Једно од њих је ширење Европског стабилизационог фонда. Па и ту није све како треба: мала Словачка из првог покушаја није хтела да ратификује заједничку одлуку, истина, брзо се предомислила. Али време тече, и дужнички колапс је све ближе. Шта може европљанима да предложи „штаб сивих ћелија“ Г-20? Мислим, поред свега осталог – помоћ са стране. Томе теже Русија и Кина, која је веома брзо увећава инвестиције у стратешке гране ЕУ. Русија је већ изјавила да је спремна да у тешком часу пружи руку помоћи Европи. Али ради се искључиво о куповини еврооблигација. Ако их, наравно, уопште буде.

Дефицит ликвидности банака Старог Света је премашио 200 милијарди евра, а укупни дугови који морају да се врате су стотине милијарди. „Потребне су тврде одлуке“, сигуран је председник Руског савеза индустријалаца и предузимача, доктор економских наука Александар Шохин:

Многе банке су купиле суверене бондове земаља кризне зоне. Као ланац, болест се шири на сигурније сегменте – Белгију, Француску, Немачку. Могу бити две одлуке. Оперативна – када локомотива зоне евро преузима сву одговорност. Или обратно – избацивање банкротиралих из зоне евро, на шта се нико неће одлучити. Па се зато и труди ЕУ да привуче решавању тешких задатака друге финансијске институције. ММФ речима руководиоца европског департмана Антонија Борхеса је већ потврдио да ће купити еврооблигације. У одређеној количини... Тако да ћемо чекати одлуку ММФ. Али биће лоше ако се снажни поново ограниче дискусијама на опште теме, ако се не донесе рекламирани „пакет антикризних мера“, ако одлуче о радикалним корацима за спас евра и спречавању другог таласа светске кризе. Ако се све то не догоди, онда, опростите, имамо посла са маргиналном институцијом, салом за лепетање.

Криза зоне евро је стална тема руских медија. Одакле тако велик интерес Руса за европску катаклизму? Одговара шеф катедре за евроинтеграцију МГИМО Јелена Батурина:

Русија наравно зависи од оног што се дешава са евром: више од половине спољне трговине отпада на Европу. Улог евра у нашим националним резервама је већи него било где у свету – 40%. Курс рубље се оријентише по бидевизној корпи. Од колебања пара евро-долар зависе наши произвођачи. Али ни то није главно. Ако дужничка криза прерасте у економску, и у Европи због смањења производње буде смањења и потражња за енергентима, наша страна престаје да буде „острво стабилности“.

На сусрету министара финансија Г-20 Русију представља в.д. шефа министарства РФ Антон Силуанов. Према саопштењима из Париза, партнери разматрају антикризне мере које предлаже свака од страна, как би одговор на изазове био „сигуран, глобалан и брз“. Французи као и увек лепо формулишу.