Књига "Васојевић свој на своме – навијек и амин" Славољуба Т.Ђукића, представљена прексиноћ у Подгорици, у осам поглавља обухвата период од најдаљег помена васојевићког племена у писаним споменицима (1444.), до завршетка Другог свјетског рата. У њој је аутор обрадио све аспекте овог племена од религије до битака у којима су Васојевићи учествовали како би одбранили себе или друге.
Свака нова књига која говори на ову тему је добродошла, казао је Миодраг Мишко Милошевић, јер и у случају да не открива ништа ново, доприноси очувању нашег памћења, традиције, вјере, језика, свега онога што један народ чини народом.
- Она ће у сваком случају наћи новог читаоца, освијетлити му прошлост и показати како су и гдје живјели његови преци, ко су и какви су били људи који су нам аманет оставили земљу и народ, у овом случају, племе Васојевиће. Обимну грађу, не запостављајући ни један аспект, аутор је пропустио кроз свој научнички визир и критички и са ауторитетом се односио према ставовима појединих аутора не либећи се да да и своје, по свему, утемељено мишљење, истакао је Милошевић.
Необични наслов Ђукићеве књиге, казао је Миодраг Мијо Бошковић, дао је заправо васојевићки кнез Милутин Раичев Рајевић из Злоречице. Када је од скадарског везира Мехмед - паше Бушашатлије израдио разграничење територије Васојевића, Милутин је том приликом рекао: "Богу небо, цару земља, а Васојевић од Ножице до Љешнице – навијек и амин".
- То родољубиво гесло кнез Милутин је урезао и на својој сабљи. Добро је да се такав пророчански и обавезујући завјет нашао на корицама једне овако вриједне књиге. Ђукићева књига је, заправо, изузетно свједочанство и зборник историјских, етнографских, демографских, географских и хидрографских података о територији коју су насељавали и насељавају Васојевићи. Тема књиге, заправо, историја тог највећег србског племена и њихов животни простор који су, кроз вјекове крваво бранили и одбранили, истакао је Бошковић.
Како је истакао др Вукић Илинчић, Ђукићева књига је по суштини комплексна јер поред историјског прегледа, обухвата демографију и демографска кретања Васојевића, етничка својства, вјеру и Светосавље, крсну славу и завјетну славу Васојевића – Светог Александра Невског.
Ова књига је својеврсна монографија о Васојевићима, писана на основу расположиве литературе, са научним апаратом испод текста. Користио је дјела Ердељановића, Дашића, Вешовића, Цемовића, Лелевића, Протића, Ђурђева, Јиричека и других, казао је, између осталог Илинчић.
У овом дјелу, како је сам аутор казао, настојао је да подједнако третира и оне који живе у Васојевићима и оне који потичу са ове територије или нису Васојевићи.
- Не сматрам ово као историјску студију. Настојао сам да приближим књигу читаоцима, да сазнају оно што треба знати о времену и људима који су живјели овдје, истакао је Ђукић.
