ЕУ: политичари и банкари пребацују кривицу једни на друге

Талас негодовања против свевлашћа финансијских конгломерата, изгледа, деловао је и на многе политичаре. Ако је судити по њиховој јавној реакцији, осећа се да државници бораве у извесној збуњености. Једни, попут шефа Европске комисије Барозуа, прете да ће послати банкаре иза решетака. Не прецизирајући, истина за какве конкретне грехе. Други, попут комесара за економију ЕУ Олија Рена, напротив, захтевају да се ојача заштитно утврђење око банака, такође не објашњавајући за какве заслуге. А канцелар Меркел обећава да ће учинити ради тога све што је потребно. Под потребним се има у виду златна киша. Аналитичари француско-белгијске банке Парибас израчунали су: још једна добротворна акција ће достићи суму до 300 милијарди евра. Тему разматра коментатор Сергеј Гук.

Метаморфозе које се с времена на време дешавају са политичарима одвано већ мало кога могу да зачуде. Али иступање на немачкој ЦДФ Хајнера Хајслера, бившег генралног секретара ХДС, странке верних стражара тржишне економије, издваја се на општој позадини. Између осталог, недостатком такта са којим је политичар са стажем некада бранио вредности које сада проглашава лажним. Да чујемо.

Људи који протествују данас на улицама су прогресивни, зато што иступају против сасвим преживелог система. Он се укоренио још у прошлом веку. То је капиталистички ситем у којем су људи потчињени интересима каптала. И то, наравно, значи преврнути свет. Јер стварност треба да буде другачија. Потребна нам је нека револуција. Капиталистички систем нема будућност. Људи то осећају, и не желе да се мире са тим да се њихови животни услови све више потчињавају нечијим економским интересима.

Политички естаблишмент Европе пред лицем протеста труди се да пребаци кривицу на банкаре. Они са своје стране парирају контрааргуметом: зар нису политичари донели законе који су довели ствар до дужничке кризе? Да, то је тако, али не сасвим, сматра директор Економског института Руслан Гринберг и објашњава: јер закони су доношени уз аплаузе или чак на иницијативу финансијских магната.

У среду се у европским медијима појавила информација, званично непотврђена, али која је уплашила многе. Лидери Немачке и Француске су се међу собом договоили да подигну стабилизациони фонд на невиђене висине. Са 440 милијарди до два билиона евра, тврди британски Гардијан, позивајући се на дипломате ЕУ. Не до два, већ до једног трилиона, исправља колеге немачки Фајненшл Тајмс Дојчланд, позивајући се на министра финансија Немачке Шојблеа. У сваком случају и прва и друга сума су фантастичне. Само ко ће и за шта плаћати?

Разлика је замишљена као осигурање за исте те банке. Јер Грчка ће морати да банкротира. Ко ће тада надокнадити кредиторима губитке од њених обесцењених хартија од вредсности? Стабилизациони фонд уз помоћ обичног трика који се зове ”полуга”. Купиће ”токсичне” облигације, предати их ЕЦБ као залог, узети за њих нове паре да помогне другим банкама. Операција се може понављати потребан број пута. У томе је сва тајна такозване рекапитализације. Новац ће Европска ЦБ доштампати, и у чему је ствар? Ко ће платити? Питање је бесмислено. Порез на становништво у виду инфлације нико још није укинуо.