Полонијум против уцене

У Великој Британији нема званичног закључка о узроцима смрти бившег официра ФСБ Александра Литвиненка, дакле, ни уверености у то да је она била насилна. Ово је у Вашингтону саопштио амерички консултант за рад с медијима Вилијам Данкерли. Он је 2007. године по задатку Међународне федерације новинара сачинио реферат на ову тему. Данас се у америчкој издавачкој кући „Омником прес“ (OmnicomPress) припрема за штампу његова књига „Лажно убиство Литвиненка“. Данкерли је подсетио да се у западној штампи овај случај представља као убиство тровањем полонијумом. За загонетну смрт британске власти су пожуриле да окриве руске специјалне службе, тачније, бившег радника ФСБ Андреја Луговоја.

У међувремену, сам Андреј Луговор, сада посланик Државне думе, наступио је са сензационалном изјавом: Александар Литвиненко је намеравао да уцењује одбегле олигархе Бориса Березовског и Леонида Невзалина и имао је компромитујуће материјале о њима.

Литвиненко је и сам побегао из Русије у Велику Британију 2000. године. Бивши официр ФСБ је 2006. добио британско држављанство. А убрзо после тога је неочекивано преминуо. По тврдњама стручњака британске Здравствене агенције у Литвиненковом организму је откривен радиоактивни полонијум-201. Међутим, званични медицински закључак о узроцима смрти након обдукције није био обнародован.

Британске власти су за убиство оптужиле другог бившег официра руских специјалних служби – Андреја Луговора. Он и Литвиненко су се срели недуго пре трагедије. И по мишљењу британске полиције, Луговој је своју жртву отровао полонијумом. Лондон је од Москве захтевао изручење осумњиченог. На ово су руске власти одговориле одречно: устав земље забрањује изручивање руских држављана страним државама.

Сам Андреј Луговој одбацује све оптужбе које су му упућене. Он пристаје да да исказ на суђењу у „случају Литвиненко“. Међутим, имајући у виду расположење Лондона више би волео да то учини у режиму видеоконференције. Сад из Британије стижу поруке с тим да у принципу, пристају и на ову варијанту. Истрага ипак упорно понавља изјаве о „руци Москве“ у вези с убиством Литвиненка, док по свим канонима криминалистике пре свега треба утврдити: ко је имао користи од ове смрти, истакао је у интервју за „Глас Русије“ Андреј Луговој.

Ко је имао користи од тога да убије Литвиненка и ко је имао мотив? Безусловно, за мене лично један од осумњичених је Березовски. Зато што је Литвиненко више пута говорио да је управо захваљујући њему Березовски у Британији добио политичко уточиште. А његово добијање је благо речено било незаконито с тачка гледишта британског правосуђа. Осим тога, Литвиненко је отворено говорио да има неки компромитујући материал који је намеравао да прода. Што се тиче Невзлина Литвиненко је тврдио да је имао неку видео касету чији садржај ће озбиљно компромитовати преступника који се крије у Израелу.

Борис Березовски је руски олигарх, који се у Лондону крије од оптужби за финансијске махинације. Леонид Невзлин је један од бивших руководилаца компаније „ЈУКОС“, кога је руски суд у одстуству прогласиокривим за читав низ злочина и осудио га је на доживотан затвор. О речима Луговоја Литвиненко је сматрао да је два пута спасио Березовском живот, а овај му се није захвалио.

Посланик је такође рекао да су Литвиненка активно користиле британске специјалне службе, између осталог и за врбовање самог Луговоја. Преко агента који је прешао на супротну страну стизале су понуде од западних детективских и телохранитељских компанија. Они су се по речима Луговоја, тицале познатих људи у Русији, министара и окружења првих лица државе. Специјалне службе је занимао компромитујући материјал о руским државним чиновницима. Подсетићемо да је буквално ових дана Литвиненкова удовица – Марина, признала да је њен муж давао консултације британским специјалним службама МИ-5 и МИ-6.

Изјава о томе да британске власти политизирају случај Литвиненка у Москви је било од самог почетка ове приче. Још једна потврда овога појавила се уочи наставка рочишта, 12. октобра 2011. године. Новине The Daily Telegraph објавиле су „тајну директиву“ – незваничну „лиценцу, која дозвољава руским спеицјалним службама да ликвидирају „непријатеље државе“ у иностранству. „Документ“ је изазвао смех чак и код најнаивнијих читалаца – фалсификат је био толико очигледан.

У међувремену, случајем Литвиненка се баве и у Русији. Државно тужилаштво је у децембру 2006. године покренуло свој кривични поступак у вези с убиством у Лондону. Москва и данас, као и пре пет година, нуди Лондону да се спроведе заједничка истрага и да се заједно докопају до истине.