Тунижанска демократија

Тунижански исламисти прослављају прву победу. У земљи су резимирани резултати спободних избора за Оснивачку скупштину. Већину места добија странка Ан-Нахда, чији лидери су већ изјавили да је за њих гласало више од 30% становништва земље.

На изборима у Тунису забележен је рекордни одзив – 90% регистрованих бирача дошло је ујутру 23. октобра на биралишта како би гласало за нови састав главног законодавног органа земље, рекао је шеф посматрачке делегације ЦИК Русије на изборима у Тунису Сијабшах Шапијев.

10-15 минута пре почетка рада биралишта око њих је већ било врло много бирача, при чему то су били представници и старије генерације, и омладина, чак и породични парови са малом децом на рукама. Народа је било врло много. И изборна комисија је чак продужила време гласања до 9 увече. На сваком бирачком месту налазили су се представници политичких странака, као и национални и међународни посматрачи. Писмених жалби и обраћања и за време рада биралишта, ни за време пребројавања гласова није било.

У саставу Оснивачке скупштине Туниса радиће 217 посланика са мандатом од годину дана. Они ће се бавити припремом нацрта устава земље и избором прелазне владе. Без обзира на осетну превагу покрета Ан-Нахда, ни једна странка није добила већина гласова. Значи, састав скупштине ће бити шарен и надати се у планоско напредовање јединственог и унапред промишљеног програма немогуће је. Демократски процеси у Тунису започеће од фазе дугих преговора и покушаја разједињених политичких снага да нађу заједнички језик, сматра шеф Центра за проучавање земаља Северне Африке и Рога Африке Александар Ткаченко.

Избори у Тунису одвијали су се после „јасминове“ револуције и они нараовно носе на себи печат скоро 30-годишње стагнације у политичком животу. Зато сада није могло да се очекује да ће ови избори изразити апсолутно тачно и адекватно расположења у туниском друштву. Треба подвући да су ови избори у скоро 50-годишњој историји развоја независног Туниса били заиста демократски и слободни.

Експерти оцењују резултате избора са великом опрезношћу. У првом реду зато што је већину гласова добила исламистичка странка. Овде не можемо да се не сетимо догађаја последњих дана уЛибији, где су после смрти Моамера Гадафија устаници изјавили да ће земља сада живети по шеријату. У Тинису сваког дана јачају радикално-религиозна и националистичка расположења. И постоје бојазни да већ на првим парламентарним и председничким изборима у први план могу да избију не умерени радикали попут Ан-Нахда, већ много оштрији и чак естремистички покрети.

А пример Туниса данас је врло важан за читав преостали арапски свет. Управо ова земља је била домовина „арапскго пролећа“. Управо овде у јануару 2011. десила се револуција која је завршена оставком председника Зи ел Абидина Бен Алија. После тога немири су протутњали многим земљама арапског света. И сада они са интересовањем прате ситуацију у Тунису, спремајући се да примене његово искуство, сматра декан Универзитета Дејвидсон Крис Александер.

Мислим да Либијци сада гледају у Тунис, друге државе региона, чини ми се, такође. Последњи догађаји који се дешавају у Либији, по мом мишењу, наводе Либијце да се замисле о томе како ће се прелазак на нове форме управе одвијати код њих у домовини, и то значи да Либијци могу директно да прате пример Тунижана. Мислим да Либија и друге земље виде какав је прогрес постигао Тунис за последњих 8-9 месеци. Затим они гледају Египат и виде да је тамо прелазак власти још врло далеко од успостављања развијене демократије.

Мирно и законито су одржани избори у Тунису, што је још једном показало читавом арапском свету да после револуције у појединој земљи не мора обавезно да наступи хаос. Нормализовати ситуацију могуће је без спољног мешања и после диктатуре може се мирно градити демократија.