Бројаница Србима сачувала главе

27.10.2011. год.

Зашто је командат аеродрома у Триполију Русима показао заробљенике. Либијском официру биле интересантне истоветне амајлије на рукама

Петорица Срба, пре два месеца ухапшена у Либији, сасвим је извесно, одавно не би били живи да их, као што је већ објављено, на аеродрому у Триполију, сасвим случајно, нису приметили руски новинари и информисали светску јавност.

Заправо, „Новости“ сазнају да су прекаљени ратни репортери са многих светских жаришта - Димитриј Степшин и Саша Коц - одмах по открићу групе Срба на аеродрому, обавестили и свог србског пријатеља Сашу С.

- Рекли су ми: „Сада је на теби и србским властима да учините све што треба, да они буду што пре избављени“ - каже Саша, објашњавајући како су и они, на почетку рата, петнаестак дана били заробљени, али је руска држава одлучно реаговала и успела да их избави, после чега су код побуњеника стекли добре позиције и имали могућност да иду где год желе.

Наш саговорник истиче и да су заточеним Србима главе спасиле - бројанице! Јер, Степшин и Коц - у више наврата - боравили су на Космету и у Републици Србској, и обојица носе бројанице освештане у манастиру Острог, док је Степшин сина крстио у подворју Српске православне цркве у Москви. Када су видели заробљенике, одмах су знали о коме се ради...

ЗАТОЧЕНИЦИ

У либијском затвору и даље су: Зоран Николић и Недељко Милановић из Лазаревца, Милорад Ђунић из Лознице, Милић Мартиновић из Аранђеловца, те Војислав Нићифоровић из Београда. Док они тврде како су дошли само да раде, командант аеродрома Абдулахил Абдугамар тврди да су били Гадафијеви плаћеници...

- У Либији је увек радило око четири милиона гастарбајтера, са свих меридијана. Када је почео рат, многи Либијци су побегли, па су се отворила и нова радна места и сасвим је могуће да су ови људи стигли „трбухом за крухом“ - закључује Саша С., уверен да је текст руског тандема у „Комсомолској правди“ спречио сигурно погубљење петорице Срба, по хитном поступку, али не схвата зашто Министарство иностраних послова не реагује агилније и коначно их ослободи.

В. Митрић,