Рестартовање са освртом на сопствене интересе

Амерички експерти поново граде моделе будућих односа Вашингтона и Москве. Политиколошка органиазција Центар националних интереса, познатија као Никсонов центар, објавила је реферат Русија и национални интереси САД. Зашто Американци треба да се замисле?

Аутори реферата констатују: без обзира на завршетак хладног рата, Русија и САД нису кренуле путем стабилне сарадње и нису постигле стратешки паритет. Експерти указују да могући повратак Владимира Путина у председничку фотељу принципијално неће изменити односе две земље. Мада популаризацију америчких интереса у сфери безбедности и економије они директно везују са повећањем ефективности контаката са Русијом. Појава сличног реферата редовна је појава за амерички естаблишмент, сматра заменик директора Института за САД и Канаду Виктор Кремењук.

Овакви реферати у Америци се често публикују. Постоје различите групе, разни закључкци и разне претпоставке. Зато не треба придавати велики значај таквом реферату: он неће утицати битно и неће убедити ни администрацију ни њене противнике шта треба да ради са Русијом. Али сада питање односа са Русијом стиче критичку важност. Зато што опозиција активно критикује Обаму за политику у погледу Русије. Они сматрају да је он био превише благ, да је успео да подлегне неким обећањима Москве. Заузврат је предложио рестартовање. Али оно није успело. Без обзира на потписивање споразума СТАРТ-3, остале наде се нису оправдале. И аутори реферата покушавају да умире Американце, говорећи да никакве опасности нема, Русија је и даље потребна и треба са њом наставити дијалог.

Аутори реферата су уверени да Москва и Вашингтон треба да размотре нову концепцију стратешке стабилности, која би одражавала да Русија и САД нису непријатељи, већ потенцијални партнери. Као потврду намера треба смањити број стратешких бојевих глава до 1000 комада. Упоредо са тим амерички политиколози сматрају да Америка треба да настави стварање система ПРО у Европи и у свету на основу реалистичне оцене опасности. Да подсетио, ова тема је камен спотицања у односима земаља: Вашингтон игнорише иницијативу Москве на стварању глобалног система ПРО заједно са Русијом и гради сопствени нуклеарни кишобран у Европи. Карактеристично је да амерички експерти пишу о томе да Русија у овом дијалогу треба да има само „значајан“ глас.

Ништа мање занимљиво не делује теза о томе да у спољној политици америчка страна треба да анализира каква дејства ће довести до јачања руско-кинеске сарадње на штету америчких интереса. Тачније, у суштини, развој руско-кинеских односа амерички експерти виде као претњу.

Ипак аутори реферата истичу низ сасвим разумних иницијатива. На пример, Америка и Русија треба да размењују обавештајне податке о терористичким опасностима, које предтављају опасност по обе земље.

У реферату је изведен још један индикативан закључак: демократске реформе у Русији неће обавезно довести до изградње демократије америчког обрасца. Али Русија, која поседује богато историјско искуство, никада није постављала за циљ да у свом социјално-политичком систему копира амерички модел. Између осталог, политиколози прецизирају да демократију на амерички начин Вашингтон ипак неће наметати. Коначно, амерички чиновници, како следи из документа, треба да узимају у озбир негативне стране које могу да доведу до неуспеха сарадње са Русијом – иначе Москва може да нашкоди.

Појава оваквог реферата може да се оцењује као још један покушај одмереног прилаза савременим геополитичким реалијама у контексту америчких интереса. Ипак није тајна да се слична тачка гледишта не изражава тако често.