КУЛТУРА У СРБИЈИ - ВЛАДИМИР АРСЕНИЈЕВИЋ

Култура у Србији или некултурна Србија?

Мислим да не постоје „некултурни“ народи. Питање је само колико је „култура“ једног друштва компатибилна с „културама“ других (доминантнијих) друштава и у том смислу прихватљива онима који стварају глобалне парадигме. Србија је у последње две деценије своје историје готово досегла дно у својим односима како с непосредним окружењем (постјугословенским земљама региона) тако и на европском, па и глобалном плану. Наднационална, отворена култура југословенства замењена је, не само у Србији већ и у читавом региону (Југосфери), ускогрудим етно-националистичким културама. Силовитост с којом је Србија настојала да реши своје проблеме и наметне другима сопствено виђење регионалних односа резултирала је трагичним распадом Југославије и многим дубоко проблематичним односима на ширем плану. Стога „култура“ коју она производи данас напросто мора да буде комуникативнија с остатком света, и тада нам више неће падати на памет да говоримо о „некултурној Србији“. То се, на жалост, не дешава. Још увек.



Колико је Србија близу ЕУ?

Ближе је него што и сама мисли, чини ми се. А уједно и бескрајно далеко. Жалосна је чињеница да смо ми крајем осамдесетих, у поређењу са земљама Источног блока, имали неупоредиво развијеније политичке, економске и све друге контакте с европским земљама, али смо давали све од себе да те контакте поништимо и раскидамо. Данас се налазимо у понижавајућем, постколонијалном положају и свим врстама криза од којих је, чини ми се, ипак најдубља наша криза (европског) идентитета. Али то је та наша стара прича о србском паланачком менталитету и једном специфичном односу с „белим светом“ у ком се сударају страх, презир, националне фрустрације и којекакве историјске боли.



Одакле наћи новац за културу у Србији?

Средства за културу делом обезбеђују државне институције попут градских секретаријата за културу или републичког министарства културе. Другим делом, обезбеђује га НВО сектор у земљи и ван ње. Све то заједно је изузетно мало, и онај трећи део покрива се најчешће чистим ентузијазмом. И тако увек изнова, за сваки пројекат из почетка, без икакве сигурности да ће ствари функционисати и у будућности, нарочито данас кад је криза свепрожимајућа и општа. Све је то прилично фрустрирајуће.



Како Србија може да сарађује са УСА?

Претпостављам да може, али не питајте мене како. Мислим да је реч, ма колико то можда парадоксално звучало, о две прилично сличне, суштински незреле државе које тек стасавају и проживљавају буран и тестостеронски пубертет, с том разликом што је Србија мала, углавном пропала и данас на глобалном плану потпуно немоћна земља, док је Америка светска суперсила (на заласку). Србији је однос са САД неопходан, док нисам баш сигуран колико је за САД важан однос са Србијом.



Твоји будући планови?

Да наставим да пишем и објављујем. Укратко - да трајем.