Висоцки и Шемјакин: Двоструки портрет
Михаил Шемјакин. Илустрације за стихове и песме Владимира Висоцког. Изложба под таквим називом постављена у престоничком Музеју ликовних уметности – у суштини је оригинална пратња управо издатој књизи Две судбине.
Шемјакин и Висоцки. Обојица су постали фигуре руске културе још у совјетско време: идоли генерације, бунтовници који су бацили изазов власти.
Велики песник и уметник... Текстови песама једног и цртежи другог који чине збирку Две судбине у суштини су створили двостурки портрет. 42 илустрације – по броју година које је проживео Владимир Висоцки. Управо толико их је направио Михаил Шемјакин, чије је пријатељство са песником и кантаутором постало пример не само душевног контакта, већ и плодотворне сарадње.
Они су се упознали у Француској 1974. године. Висоцки, оженивши се француском глумицом Марином Влади, често је гостовао у Паризу. Владимир је сву ноћ изводио своје песме, а затим смо до зоре лутали дуж Сене, сећа се сликар првог сусрета. Постојао је осећај да се одавно познајемо, али да смо се дуго налазили раздвојени. И било је потребно рећи недан другом нешто важно за обојицу. Наше пријатељство је успело. А затим је уследила креативна комуникација и рад.
Висоцки. Шемјакин. Две судбине – смисао назива ове књиге много је шири него што се чини на први поглед, тврди у интервјуу за Глас Русије уметник.
То није судбина Шемјакина и Висоцког. То би било помало помпезно. Две судбине су судбина Висоцког и судбина Русије. А у Русију већ улазе сви – и Марина Влади, и ја, његов пријатељ, и други пријатељи, и Анђео, светао и тужан о којем је писао. Ни у ком случају нисам изјавио да је реч о мојој судбини и судбини Висоцког, мада многи виде то управо тако.
По мишљењу Михаила Шемјакина, у судбини песника несумњиво постоји нешто заједничко са судбином земље. Сликару се увек допадала фраза руског филозова Берђајева: Русија није земља, то је експериментална лабораторија Господа Бога, у којој се увек нешто дешава. Узнемирујуће је у лабораторији живети.
Ова узнемиреност постоји у у сликама Шемјакина – гротескним, мрачним. Чини се, главни јунак овде је један – смрт.
Пре тридесет година, одмах после смрти Висоцког, признао је Шемјакин, појавила се замисао књиге. Али рад се отегао. И сада, када се књига ипак појавила, читаоци могу да осете скоро мистичку снагу коауторства и животног стваралаштва која је спојила душе песника и сликара.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- изложба
- уметност
- књижевност
- сликарство
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »

















