Захуктава се парламентарна кампања

Предизборна кампања у Русији све се више захуктава. Недеља која се завршила је била пуна догађаја. Почела је најспектакуларнија за бираче етапа предизборне трке – агитација у медијима. У Москву су дошли међународни посматрачи Парламентарне скупштине Савета Европе. А у Централној изборној комисији су донети гласачки листићи за изборе, који ће се организовати у дипломатским представништима ван земље. Послаће их у све државе са којима Русија има дипломатске односе, осим у Пољску, Немачку, Летонију и Казахстан. У тим земљама ће се гласање први пут спровести уз помоћ нових технологија – комплекса електронског гласања.

Партије, дакле, улазе у ринг медија. На радију и телевизији се воде предизборне дебате. У њима, иначе, први пут учествује највећа у земљи странка „Јединствена Русија“. Она намерава да заинтересује бираче за идеју модернизације економије и борбе против корупције. Што се тиче левог крила, комунисти инстистирају на повратак природних богатстава народу и предлажу рецепат одвраћања нове економске кризе. Либерал-демократе – ЛДПР – обећавају становништву војну реформу и увођење реда у стамбено-комуналној сфери. Основне теме скоро свих дебата су образовање, међунационални односи, јачање одбране земље, квалитет медицинских услуга, а такође спољна политика и економија. На таласима радија „Глас Русије“ први су укрстили мачеве „Патриоте Русије“ и социјал-либерали – партија „Јаблоко“.

Занимљиво је то да су по већини питања опоненти имали прилично оштре ставове, али њихови погледи су већином истоветни, тако је рекао водитељ дебата на „Гласу Русије“ Армен Гаспарјан.

“Прве дебате на „Гласу Русије“ су биле посвећене економским проблемима. Разматрана су питања како повећати буџет и подстаћи економски раст. Говорено је и о борби против корупције. Једна од главних предложених метода лечења ове болести је доживотна забрана да чиновници који су ухваћени да узимају мито раде у државној сфери“.

Сведоци предизборних политичких баталија у Русији су међународни посматрачи ПССЕ. Они су имали сусрете у Москви са представницима седам партија које учествују на изборима за Думу. Главни циљ ове стране делегације на чијем је челу лидер левих у ПССЕ Тини Кокс, јесте оценити ток изборне кампање. Већина руских политичара па и лидера опозиције говори о позитивним променама у поређењу са изборима 2007. године, констатовао је Тини Кокс.

„Већина наших саговорника сматра да је у политичком процесу у Русији дошло до коренитих промена. А наиме, повећао се број дебата на радију и телевизији. Седам партија које учествују у парламентарним изборима имају више бесплатног времена у етру и друге могућности за вођење изборне кампање. Имајући у виду то да на изборима учествује седам политичких партија, а три од њих немају своје представнике у Државној думи, јавља се могућност за праву конкуренцију, иако је већина партија незадовољно чињеницом да „Јединствена Русија“ користи административни ресурс за своје политичке интересе. Па ипак бирачи ће 4. децембра имати да бирају између неколико варијанти. Уједно многи саговорници су нам испричали о постојању још неких проблема, за које треба наћи решење, као што је прилично компликовани процес регистрације партија, иако смо добили информацију о смањењу броја потписа који се за то прикупљају. Још један проблем је високи проценат гласова који је потребан да би странка ушла у парламент. Већ је донет закон да тај ниво буде смањен на 5% гласова, али тек од 2016. године. Упоредо са тим садашње руско законодавство предвиђа места уДуми за партије које су добиле од 5 до 7 одсто гласова.

Тини Кокс је додао да ће стручњаци ПССЕ посматрати думске изборе у сарадњи са руским експертима, а такође са делегацијама Бироа за демократске институције и права човека ОЕБС и Парламентарне скупштине ОЕБС. Ток гласања у Русији ће традиционално пратити 650 ауторитетних међународних посматрача. Међу њима су представници из земаља ЗНД, Евроазијске економске сарадње, Шангајске организације за сарадњу, Северног савета и други.

У ЦИК су изјавили да постоје оптимални услови за рад страних стручњака. Они ће имати иста права као и њихове руске колеге. О гласачким листићима који ће бити послати у иностранство говори секретар ЦИК Николај Конкин.

„ЦИК је добио за изборе у иностранству више од милион и 300 хиљада гласачких листића, а у Пољској, Немачкој и Летонији у дипломатским представништвима ће се користити комплекси електронског гласања, што ће увелико поједноставити процедуру за бираче. Слична техника ће се појавити и на космодрому Бајконур у Казахстану. Укупно на дан избора, 4. децембра, биће отворено више од 370 изборних јединица у 146 земаља света. Држављани Русије ће моћи да бирају посланике Државне думе чак и у малим егзотичним државама.

Гласања у иностранству ће се спровести као и у Русији од 8 ујутру до 20 увече, али по локалном времену.