Новац из рептилског фонда за терористе

Политичари су научени да у случају потребе приказују пред публиком емоције – праве или лажне. Немачки естаблишмент није изузетак. Избезумљење, негодовање, неповерење, претећи тонови сложно су зазвучали прошлог викенда у њиховим наступима. Негодовали су због следећег открића: у Немачкој постоји неонацистичко терористичко подземље. До надавно сви они, укључујући министра унутрашњих послова Ханса Петера Фридриха, овај светогрдни факт су брижљиво порицали. Сада, после разоткривене серије убистава турских емиграната од стране десних ултраша, незгодно је правити се и даље наиван.

У Европи расте незадовољство изазвано насиљем емиграната. Већина политичара ову појаву брижљиво не примећује. Зато су за десничаре таква расположења мана небеска. Саосећање становника за расистичке пароле, макар и скривено, такође је подршка. Није ли то један од одлучујућих фактора који стимулише неонацистичку активност? Мишљење експерта Николаја Кавешникова, шефа одељења за политичке интеграције ЕУ Европског института:

У Немачкој, као и у многим другим земаљама Европе, прилично су широко распрострањена расположења против миграната. А пошто су већина миграната Турци или друга лица муслиманске вероисповести, нетрпељивост према туђинцима је трансформише пре свега у нетрпељивост према муслиманима. Невоља је у томе што, ма како то било парадоксално, одређена забринутост поводом јачања друге културе можда је чак и оправдана. Пре годину дана Тило Сарацин је издао књигу са прилично дискутабилним изјавама. И добио је по резултатима анкетирања масовну подршку. Зато што упоредо са неким екстремистичким идејама, у књизи су биле потпуно здраве мисли. Политичари се налазе у сложеној ситуацији. Мигранти су јефтина радна снага. Илегалци су још јефтнија. А економију треба подизати. Исти ти бирачи који не воле мигранте, воле када економија напредује, а роба постаје јефтинија.

Ипак индикативна је нежеља власти да види десничарски тероризам. Да узмемо макар последњи годишњи реферат ресора о очувању устава Немачке. Читамо: И 2010. године у Немачкој није било откривено никаквих терористичких структура. Људе су годинама убијали усред бела дана, а екстремистичке структуре нису пронађене. Или нису хтели да буду пронађене?

Приликом претреса једног од конспиративних станова полиција је наишла између осталог на формуларе легитимација – не лажних, правих. Одакле, ко их је снабдевао? Да чујемо посланика из ХСС Ханса-Петера Ула: Такве документе по правилу дају само тајним агентима који раде по задацима обавештајних служби. Или неслужбеним обавештајцима, који су, како тврде немачки медији, била лица у редовима неонациста. Који за то добијају новчане компензације из „рептилског фонда“. Захваљујући правим илегалним документима којима су их снабдевали покровитељи из специјалних служби, неки терористи су могли 14 година да вуку за нос колеге из полицијске истраге. Истрага о покровитељству тероризма, ако буде спроведена, како је планирано, обећава још много изненађења из рубрике „тајне тајних служби“.