Космонауткиња ће бити више

Космос чека Рускиње. Одред космонаута ће спровести отворени конкурс међу женама, саопштио је начелник руског космичког ресора Владимир Поповкин. Он је такође уверио да ће Јелена Серова, једина жена у одреду на данашњи дан, обавезно боравити у орбити.

Још у децембру 1961. године, неколико месеци после лета Јурија Гагарина, совјетска влада је одлучила на формира женску групу космонатуа. У њу су узели пет жена које су почеле тренинге на броду Восток. Од учесница су прећутно узели обећање да ће сачекати са рађањем деце – такав услов приписују Сергеју Корољову. И у марту 1963. године први пут у историји у орбиту се са разликом од једног дана требало је да се упуте два брода Восток-5 и Восток-6 под управом Валентине Терешкове и Валентине Пономарјове.

Све је готово за старт, али се дешава неочекивани преокрет. На заседању Президијума ЦК КПСС 21. марта 1963. године планови се нагло мењају. Пономарјову, припремљену боље од Терешкове удаљују са лета. Терешкову премештају на Восток-6, а за командира брода Восток-5 именују Валерија Биковског. Тобоже члановима ЦК се учинило да би мушкарац и жена у космосу деловали хармоничније. Зашто су уклонили Пономарјову? Могуће да је то везано за то што је у својим интервјуима пред лет она помало одступила од совјетских клишеа, уобичајених у то време, што се не може рећи за Терешкову.

Због тога што Биковски још није прошао обуку, његов заједнички старт са Терешковом требало је доложити. На крају је свет сазнао за име прве жене у космосу тек у јуну 1953. године. За време тог лета такође је успостављена прва у историји радиовеза међу бродовима, који су се зближили до 5 километара.

Пономарјова је остала резерва до 1969. године, када су је искључили из групе космонаута са три преостале учеснице првог женског одабира: Ирином Соловјовом, Жаном Јеркином и Татјаном Кузњецовом.

После Терешкове жене у СССР нису слали у орбиту 19 година. Тек 1982. године одјекнуло је име Светлане Савицке – учеснице експедиције на Созују према станици Саљут-7. Две године касније у време свог другог лета ка станици она је прва од жена изашла у отворени космос. Трећа и за сада последња Рускиња која је летела у космос је Јелена Кондакова. 1994. године и 1997. она је летела ка станици Мир Сојузом и шатлом Атлантис. Зашто је списак Рускиња тако оскудан? Јер њихова припрема никада није прекидана. Проблем је у другом, говори чувени експерт у области космонаутике Игор Лисов.

Код нас постоји такво схватање да космонаут треба да буде спреман на све са чим може да се суочи у орбити. Између осталог, тамо постоји сложен и тежак посао као излазак у отворени космос. Сматра се да жена због својих физиолошких особености са тим излази теже на крај. Мислим да би многе Рускиње са задовољством оповргле то у пракси, али за сада им не дају прилику. У ствари то је вештачка подела. Исти ти Американци код којих је летело најмање 30 жена, показали су да жена може да изврши исте функције као и мушкарац.

На самом почетку 2000-их на МКС је могла да стигне Надежда Кужељнаја, права руска лепотица која је тренирала од 1994. и имала диплому космонаута. Занимала се вишом пилотажом, једном је блиставо успела да изађе из обзиљне хаваријске ситауције. За време лета по кабини се разлило уље, заливши читаво стакло дебелом уљаном фолијом. Надежда је одлучила да се не катапултира и да спасе авион, пошло јој је за руком да га спусти практично на слепо.

Али одлично припремљена жена-пилот није имала среће да види Земљу из орбите. Започела је ера космичких туриста и нису је укључили у састав Сојуза, који је летео на МКС. У састав друга два Сојуза такође. 2004. године 41-годишњу Кожељнују су послали у заслужену пензију.

Ближи се епоха када ће људи стално живети на месечевим и марсовским базама. Међу њима ће бити и мушкарци и жене. Већ сада се расправља о томе могу ли се жене укључити у састав прве експедиције на Марс. Јер даље освајање космоса немогуће је без жена. Радује што нова политика Роскосмоса томе одговара.