Буџет у контексту кризе

Буџетски проблеми у центру су пажње актуелног састанка министара финансија ЕУ у Бриселу. Никако им не полази за руком да усагласе са Европским парламентом приходе и расходе за наредну годину, да такорећи споје неспојиво: тежњу посланика да привуку у буџет што више средстава – значи, више и да потроше – и штедљивост националних министарстава финансија 27 земаља. Јер буџет ЕУ, као што се зна, на 80% формира се од улога земаља чланица.И он је већ постао легенда. Не само да стално расте (у наредној години увећаће се за 133,1 милијарду евра), већ се још и средства из њега усмеравају насумице. Од програма обуке паса до концерата Елтона Џона. 2012. године планирано је увећање трошкова, осим осталог, за помоћ Палестини и увећање броја запослених у Европском парламенту. Коментар директора Института за проблеме глобализације, академика Михаила Дељагина:

Несумњиво, новац из буџета се троши у многоме неефикасно. Али буџет ЕУ је макар транспарентан. Када је у штампу доспела инфорамција да је министарство одбране купило позлаћени кревет, подигла се бука. А војска је убеђивала да је куповина била оправдана... Једном речи, ненаменски трошкови су невоља свих буџета. А ако ћемо озбиљно, једини начин борбе против депресије је замена смањене комерцијалне потражње растућом државном. Између осталог, потражњом од стране буџета. Друга је ствар што треба увећавати трошкове не на, условно говорећи, помоћ Палестини, већ на производне пројекте, који могу да донесу профит, да постану покретач привреде. Нисам уверен да је европска бирократија у стању да предложи такве пројекте. Али понављам: механичко смањење трошкова управо је оно што је довело свет до Велике депресије 20-их година прошлог века и што води до нове депресије данас.

Отукуд такав песимизам? Берзе су се доласком премијера технократа у Грчку и Италију осоколиле. Грци, по свему судећи, гласаће за програм смањења трошкова, добиће транше. Значи, банкротство које би могло да се деси у децембру, неће се десити.

Михаил Дељагин.

Опасност од банкротства Грчке бледи пред банркотством Италије, много већим проблемом. Али желимо да верујемо да истањивши свима живце, ослабивши евро (за шта је крајње заинтересован валутни савез), европљани ће кризу превладати. Мада нема 100% гаранције. Европска бирократија уме да предузима безумне ствари. Сетио се како је 2004. године она прво одобрила Русији ступање у СТО, а затим, као да ништа није било, истакла додатне услове. Она је недоследна и непредвидива. Да ли су идеју смањења зоне евра од чега ће гигантску штету претрпети они који ће све и решити – Немачка и Француска. Идеја је унапред лоша. Зашто су тада сондирали јавно мњење? Не зна се.

Руски експерти увек бодро изјављују да криза у зони евра не дотиче наше интресе. Какво је ваше мишљење?

На руску економију, говори академик Дељагин, она се одразила у пуној мери када је у септембру због бојазни од банкротства Грчке и појаве мањег дефицита ликвидности у зони евра, крахирало наше тржиште фондова, пала рубља. Последице нису исправљене до данас. Зато Москва тако пажљиво прати дешавања у Европи.