Transparency: лакомислено незнање или тенденциозна лаж

Прво место по корупцији у иностранству, које је организација Transparency International недавно доделила Русији, изазвало је много буке и у руским, и у западним медијима. Човеку одмах пада на памет питање како тако нешто може да се деси ако се има у виду, на пример, да у иностранству не ради баш тако много руских компанија? Можда је проблем у некомпетентности стручњака из Transparency? Или је у питању обична лаж, коју су платили они који од ње имају користи? Аналитичар „ГР“ је одлучио да проучи корупцију и Transparency, погледавши пажљивије да ли ту постоји нека веза.

Размотримо пажљивије суштину „истраживања“: његови организатори су анктериали (барем тако тврде) 3.000 предузимача у 30 земаља. Анкетиранима су понудили да својим иностраним колегама (односно истим таквим предузимачима) дају оцене: од 0 – онима који „увек дају мито“ до 10 – онима који никад не дају мито. Највише оцене није удостојена ниједна земља. Ипак, анкетирани најмање рачунају на „поклоне“ концерна из Холандије и Швајцарске – они деле прво место с оценом 8,8. За њима мало заостају предузећа из Белгије, Немачке и Јапана. А ево каква је слика на крају списка од 28 земаља: завршавају је руски предузимачи с оценом 6,1, за једно место изнад су Кинези, а изнад њих су Мексиканци.

Сачињени списак је на крају добио назив „рејтинг“ – управо тако су га представили медији. Поставља се логично питање: зашто је анкетирање анонимних предузимача одједном стекло статус озбиљног рејтинга? А да ли често постају удео јавности случаји с Русима који дају мито у иностранству? На пример, свима је познат случај с поштованом компанијом Daimler AG, која производи аутомобиле под марком „мерцедес“, и која је признала да је за повољне уговоре по целом свету поделила мито у износу од 56 милиона долара? Не оставља утисак? А да ли је неко од руских предузимача учинио било шта слично? Чини се да Руси Немцима у овоме нису конкуренти.

Рејтинг Transparency International не располаже оваквим подацима. Он не располаже никаквим подацима. У сваком случају одговора на логична птиања, који су предузимачи анкетирани, који је избор (макар квалитативан, без откривања имена) – нема. А зашто би то и било потребно „Транспаренсију“? Ако чак и сами представници ове организације признају да су сви подаци објављени у рејтингу – ништа више до извесна „представа“ пословних партнера о начину на који њихове иностране колеге водео посао. Ево шта је у интервјуу за „Глас Русије“ рекао представник руског одељења Transparency International Антон Поминов.

Знате, анкетирани људи су могли да варају, могли су да погреше. Нико и не говори о томе да можемо да оценимо ниво, а још мање количину мита. Ради се управо о томе како бизнисмени доживљавају своје партнере. Можда се некоме негде нешто и учинило. Ипак, добили смо слику о томе како наш руски бизнис, а и не само руски – доживљавају пословни партнери у иностранству. 

Све то звучи некако непрофесионално. И то у најбољем случају. Анкетирали су бизнисмене једне о другима, а добили су податке о корупцији. Да ли уопште пословни партнери илити бизнисмени дају једни другима мито? Пре ће бити да је у питању изузетак, вероватно има различитих шема – али у овом случају се не ради о државним службеницима. Да ли се то онда може назвати корупцијом? Очигледно је да је анкета припремљена уз кршење закона логике. Зато се очигледно види жеља да се направи што је могуће сензационалнији резултат. Шта је то одједном? Није ваљда да су у праву они који овакве анкете сматрају обичним лагањем пријатним за ухо и око наручиоца?

Обично организације које се баве социолошким испитивањима тако и називају свој посао: испитивање јавног мњења. Међутим, у случају с Transparency слика, која је добијена уз помоћ њихове „савршене“ методике не представља основу просто закључка подносилаца реферата, већ чак и препоруку одговарајућим службама. А закључак је следећи: Русија и Кина су глобални извозници корупције и представљају опасност по бизнис у другим земљама. Зар то није претерано смела тврдња имајући у виду то да су резултати анкете очигледно узети произвољно? Чини се да би организација која себе поштује требало да осећа већу одрговорност према сопственим активностима. Ипак нисмо на пијаци! Ево шта тим поводом мисли генерални директор Центра за политичко информисање Алексеј Мухин.

Истраживања Transparency Internаtional безусловно изазивају сумњу. Зато што представљају елемент информативног утицаја на друштво. Треба узети у обзир да Transparency International финансирају сасвим одређене групе утицаја, крајње заинтересоване за то да покажу да је Русија непоуздан економски партнер. Ради се о озбиљној конкурентској борби. И у овој борби су сва средства добра.

Уколико је анкета која је касније названа рејтинг обављена по наруџбини, а као што је познато „Транспаренси“ финансирају Сједињене Државе испада некако баш ружно. Да – непрофесионално је, да – није поуздано, али је некако још и јефтино. Неколико анонимних телефонских позива и готов је светски скандал! И као што често бива, прекори и препоруке који се чују на адресу Русије из главних градова-командана демократске ескадриле, разилазе се с дејствима власти самих ових земаља. Говори председник Националног комитета за борбу с корупцијом Русије Кирил Кабанов.

Ако говоримо о међународној сарадњи не треба да постоје било какви двоструки стандарди. Ако наши западни партнери кажу да се боре против корупције треба почети од тога да се „прљава актива“ не смешта у Лондону, а у Аустрији новац наших избеглих политичара који су правили шеме корупције; бивших посланика који долазе у Америку и покушавају да добију дозволу за боравак. Јасно је да у време кризе кад се у економију уливају милијарде – то може да се осети, то је корисно. Али хајде да ипак обратимо пажњу на то да је новац од корупције. (...)

Добија се кретање новца у природи. Притом није искључено да је то новац од корупције. Да стражари демократије не финансирају активом украденом у Русији, која је нашла уточиште на Западу, организације као што је „Транспаренси Интернешнл“? Узгред речено, чуди и позиција колега-новинара. Стварно су се ухватили за рејтинг, као да су само њега и чекали, тако угледни медији као што су Би-би-си, „Дојче Веле“, Радио „Слобода“ и на стотине других... Као да је све што Транспаренси ради већ само по себи новост. А шта је с темељним принципом новинарства да се чињенице проверавају и поново проверавају? Нико се чак није заинтересовао ни за порекло података. Није ваљда да су навикли да раде офрље? Или су пожутели? Или, страшно је и замислити, и сами одрађују нечију наруџбину?