Србија разговара: треба ли нам развојна банка

Без нових инвестиција не може бити веће производње, извоза и нових радних места. Аутори „Посткризног модела економског раста и развоја Србије 2011–2020” записали су да удео инвестиција у бруто домаћем производу са садашњих око 20 одсто, треба повећати на 25 процената у 2015, а на 28 одсто до краја деценије. То је услов да се, поред осталог, до 2020. отвори око 430.000 нових радних места, уз просечан годишњи раст индустријске производње од 6,9 одсто и просечно повећање БДП-а од 5,8 процената. Али, актуелна кретања у српској, европској и светској економији не иду наруку овој амбициозној пројекцији из „посткризног модела”.

Неки тврде да је већ доведен у питање и просечни економски раст до 2020. од само три одсто, који би пратиле пратеће невоље – инфлација и слабљење динара, али и тешкоће да се редовно враћају рате спољног дуга. У том случају, већ у 2013. години девизне резерве биле би знатно смањене, а сервисирање спољног дуга однело би готово петину оствареног БДП-а.

Стање у привреди је алармантно и Влада Србије треба што пре да донесе ванредне и конкретне мере, учестали су апели привредника и економиста последњих дана. Већ висока задуженост државе и привреде доводи у питање ново и све скупље задуживања у иностранству. Због тога је још једном поновљено залагање за оснивање развојне банке Србије. Сада се она види као „прворазредни национални и економски интерес”, јер ћемо морати вишеда се ослањамо на сопствене снаге.

Цео текст причитајте у штампаном издању „Политике” од 5. децембра 2011. године