Срба све мање

Стручњаци упозоравају да ће насеља без становника бити још више уколико изостану стратешке мере и ако се не побољша старосна структура становништва. 

Подаци последњег пописа становништва, домаћинстава и станова у Србији показали су да је повећан број насеља у којима нема ниједног становника, тако да их сада има 11, док их је на попису из 2002. године било девет.

Према речима шефа Одсека за спровођење пописа у Републичком заводу за статитску Љиљане Ђорђевић прецизнији подаци о таквим насељима биће познати након коначне обраде података будући да постоји могућност да се становништво из удаљених места пописало у општинама, накнадно, после продужетка пописа.

Без становништва, према овогодишњем попису, остала су места попут Сакуље код Лазаревца, потом Оборњача код Бачке Тополе где је 2002. године пописано само два становника, потом Брестово и Смилов Лаз код Новог Пазара, Репушница, Коритњак, Пљачковица, Вукојевац, Дачевац, Обртинце на југу Србије, као и Прача код Димитровграда.

Према речима Ђорђевићеве, више је насеља без становника примећено сада него што је било 2002. године, али подаци још увек нису коначни будући да се очекује сабирање резултата у местима у којима је становништво бојкотовало попис.

Ђорђевићева је подсетила да су на попису 2002. године поједина места код Прешева и Бујановца такође била празна, и упозорила и да је последњи попис показао да у Србији има 1.000 насеља у којима живи мање од 100 становника, што је такође забрињавајуће.

Последњи попис показао је тренд смањења броја становника, а стручњаци сматрају да је утицај на то имао пре свега, негативан природни прираштај, одлазак људи из земље, али и бојкот пописа становништва албанске националности.

У року од девет година смањен је не само број становника, већ и домаћинстава, а пораст бележи једино број станова. Одлив становништва најјуочљивији је у Источној Србији, али и на југу, будући да је највећи број оних који су отишли у иностранство управо из тих крајева.

Деографи упозоравају да је шестина становништва стара 65 и више година што сврстава Србију међу старије земље на свету, а као и у већини европских земаља у Србији је већ неколико деценија ниво рађања недовољан за просту репродукцију становништва, што узрокује депопулацију и наглашено демографско старење.

Научни сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука Владимир Никитовић рекао је да су подаци пописа очекивани и да се не може очекивати да ће се ситуација брзо променити на боље будући да су демографски процеси спори.

Говорећи о гашењу насеља, односно порасту броја оних која су остала без становника, он је рекао да и то такође не изненађује будући да су демографски трендови дугорочни, да су многа насеља у Србији неприступачна и да не постоје одговарајући услови за живот.

Никитовић наводи да је одлазак становништва из таквих места видљив већ неколико деценија, истичући да млади углавном прелазе у градове, а да у удаљеним сеоским срединама остаје неповољна страросна структура, односно више старих, а смањује се број младих који су у репродуктивној фази.

"Неизбежно је да ти људи оду у места где ће имати боље услове, а видљиво је да ће се насеља и у будуће смањивати", рекао је Никитовић објашњавајући да "треба раздвојити села у која има смисла улагати од оних у којима то нема сврхе".

Осим тога, неоходно је, како каже, да се утврде очекивања од села будући да ту живи 40 одсто становништва. Никитовић је закључио да није проблем само у броју насеља већ структури становништва, јер је за опстанак села неопходно и млађе становништво које би имало мотива да ту живи.