Конузин: Мени могу наређивaти Медведев и Путин!

13.12.2011. год.

Окупиране територије – Западни окупатори Косова и Метохије – који се крију иза Уједињених нација, себе називају КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом – већ неколико сати одбијају да пропусте према Косовској Митровици хуманитарну помоћ из Русије. Тачније: прво су пропустили два „камаза“ преко прелаза Јариње, испред којег су Срби претходно делимично уклонили барикаду, па потом – по налогу америчког амбасадора у Приштини „подигли рампу“.

Убрзо потом – формално из Приштине, од Ксавијеа де Марњака – стигао је прави мали ултиматум: или окрените колону према прелазу Мердаре (који је под контролом Албанаца) или се вратите у Србију! Руски амбасадор, Александар Васиљевич Конузин који је непрекидно са возачима, одбио је и да прими ултиматум и да му се повинује!

Како је порталу Факти рекао Крстимир Пантић, председник општине Митровица који је сво време био у непосредној близини, Конузин је поручио де Марњаку: „Наредбе примам само од председника Русије Дмитрија Медведева и председника Владе РФ Владимира Путина“.

- Амбасадор Конузин не пристаје ни да конвој пређе преко Мердара, ни да се колона врати. Колико сам схватио, каже Пантић, затражио је инструкције од државног врха Русије, преко министра иностраних послова Сергеја Лаврова и министра за ванредне ситуације Сергеја Шојгуа, који је и организовао отпремање хуманитарне помоћи. Амбасадор се изванредно држи. Стално је са возачима и у вези са Москвом и руским представником у Приштини Андрејом Шагоровом. Свим возачима смо обезбедили сендвиче, а Његову екселенцију позвали на ручак. Засад одбија и „командује“ ситуацијом.

Руски конвој је довезао 284 тоне помоћи (агрегате, храну, постељину…). А Конузин колону не враћа и не пристаје на Мердаре јер тиме – на делу – „показује и Бриселу и Приштини да за Москву Косово није држава и да Јариње није гранични прелаз“. Такође: „да Русија признаје само резолуцију 1244 и да не пристаје да јој командује ЕУЛЕКС“.

Долазак руског хуманитарног конвоја на Јариње, скинуо је, заправо, догола и бриселског и београдског „цара“.

Показао је – шта год причали Борис Тадић и Борко Стефановић о „административном прелазу Јариње“ – да га Брисел већ третира као државну границу преко које без његове милости не може прећи ни хуманитарна помоћи велике Русије. Разголитио је сву беду „београдских куртизана“ које кукумавче да их приме у „вечиту чекаоницу“ (како рече Слободан Самарџић) који им отимају цело Косово и Метохију.

Шиптарски новинари су се сјатили на Јарињу. Да би тријумфално јавили: да се Конузин повиновао де Марњаку и да је, дакле, Русија фактички већ признала „државу Косово“. Али, нису дочекали! Није поклекнуо Конузин! Поново се држао и као „амбасадор Срба у Србији“!