Он је био титан велике космичке епохе

Свега два и по месеца недостајало је светски чувеном научнику Борису Чертку да прослави свој стоти рођендан. 14. децембра у Москви преминуо је легендрни истраживач, сарадник Сергеја Корољова, кога с правом називају поносом домаће космонаутике, човеком-легендом.

Заслуге Бориса Чертка пред совјетском, а то значи и светском космонаутиком, вероватно је немогуће пребројати. Он је постао симбол епохе великих открића, пробоја у космички простор, окренувши нову страницу у историји човечанства. Као упоран и чак тврдоглав научник он је доводио до краја све чега се латио.

Још крајем Другог светског рата у саставу специјалне мисије Черток је стигао у Немачку, где се позабавио проучавањем прве балистичке ракете ФАУ-2. После рата она је постала прототип балистичких ракета које су се правиле у СССР, САД и другим земљама. Управо у то време Борис Черток је почео да ради у тесном контакту са Сергејом Корољовом. Током наредних деценија читава његова делатност била је везана за стварање нових система управљања ракетама и космичким уређајима.

До последњег тренутка Борис Черток се налазио у јеку догађаја везаних за космонаутику, истакла је научни секретар академских лекција из космонаутике, познатијих као Корољовски дани, Ала Медведева.

Радили смо заједно врло дуго, он је невероватан човек, паметан, први академик. Радио је у ракетно-космичкој техници још заједно са Сергејом Корољовом, а у последње време налазио се на челу комисије Академије наука за разраду научног наслеђа пионира освајања космичког простора. Наш главни задатак био је да одржавамо сваке године Корољовске дане. И ове године они су практично спремни. Шта више, његова уводна реч је планирана у програму дана.

У својим интервјуима Борис Чертонок је говорио да је СССР могао да буде пионир у освајању Месеца. Ипак због отказивања прве фазе ракете носача, то се није десило. Знао је и друге мало познате чињенице из совјетске комсонаутике, између осталог везане за лет Јурија Гагарина. Почео је да говори о њима тек у последње време. Борис Черток је био практичар, човек дела, али то му није сметало да сачува романтичне црте. Он је жалио што човеку није пошло за руком да нађе у васиони браћу по разуму.

Делатност академика је истакнута многим државним наградама, између осталог звањем Хероја социјалистичког рада, Лењинском наградом и Државном наградом СССР. У децембру 2010. године у Кремљу била му је уручена Међународна награда Андреја Првозваног За веру и верност са исцрпном формулацијом: за истанкути допринос стварању и развоју руске ракетно-космичке науке и индустрије.

Борис Черток је аутор на стотине научних радова, који су низ година држани у тајности. Крајем 90-их академик је припремио јединствену историјску серију монографија Ракете и људи. Али ипак главно животно дело било је формирање научне школе на основу које Русија до данас обавља пилотиране летове у космос.