Опасна демилитаризација

Влада је тако одговорила посланику Партије за демократско деловање Ризе Халимија који је питао "да ли захтеви за демилитаризацију могу да утичу на усложњавање безбедносне ситуације и зашто се на том простору не користи искуство са српско-македонске границе, где је од 2005. године зона посебне одговорности са ранијих пет килиметара сужена на 300 до 500 метара".

"Није ли нормално да се иста пракса користи и према Косову, а не да то буде енормна милитаризација која штети читавом том подручју", питао је посланик Халими.

Влада је навела да захтеви за демилитаризацију југа Србије, који су део јавних иступања појединих политичких лидера Албанаца из општина Бујановац и Прешево, указују на настојање да се институцијама Србије које су одговорне за безбедност грађана у зони административне линије онемогући присуство на том простору.

"Захтеве за демилитаризацију југа Србије Војнобезбедносна агенција процењује искључиво са професионалног аспекта, као потенцијалну претњу безбедности Министарства одбране и Војске Србије, али и Србије у целини", наводи се у одговору које је потписао министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

У одговору Владе Србије наводи се да државна граница према Македонији има другачији статус и третман и да се, сходно томе, на њу примењује други режим.

"Административна линија која раздваја централну Србију од АП Косово и Метохија није гранична линија и као таква, у војном смислу, представља линију која раздваја Војску Србије и Кфор и њихове зоне одговорности", пише у одговору који је данас стигао у Скупштину Србије.

Наводи се и да Војска Србије својим активностима у Копненој зони безбедности ни на који начин не ургожава било које право локалног становништва, па ни право на повратак избеглих лица док се, како се наводи, активности између војске и Кфора реализују у складу са споразумима и процедурама.