Путин убрзава изградњу Јужног тока

Владимир Путин затражио да изградња гасовода "Јужни ток" почне крајем 2012, а не почетком 2013. године, како је било планирано. Учесницима у пројекту наложено да коригују графикон извођачких радова ради убрзања реализације, саопштено из "Гаспрома".

Председник владе Русије Владимир Путин затражио је убрзање почетка изградње гасовода "Јужни тока". Изградња тог гасовода, којим руски гас треба да се испоручује у јужну и западну Европу заобилазећи Украјину, према мишљењу Путина, треба да почне крајем 2012, а не почетком 2013, као што је раније планирано.

Владимир Путин и Алексеј Милер

"Мислим да би било пожељно да изградња отпочне крајем следеће године", рекао је Путин у разговору са извршним директором "Гаспрома" Алексејем Милером, након што је ове седмице потписан споразум са Турском о полагању цевовода за тај гасовод по дну Црног мора у специјалној економској зони Турске.

Милер је, после разговора са Путином, наложио учесницима у пројекту да коригују графикон извођачких радова на изградњи "Јужног тока" ради убрзања његове реализације, саопштио је новинарима званични представник "Гаспрома" Сергеј Купријанов.

Према Милеровим речима, планирано је да током следеће године буду завршени сви пројектни и истраживачки радови на подморској деоници гасовода.

Дужина подморске деонице "Јужног тока" износи 925 километара и њу ће сачињавати четири линије укупне пропусне моћи од 63 милијарде кубних метара гаса годишње, док ће копнени део бити дуг више од 2.000 километара, рекао је Милер.

Завршетак изградње крајем 2015. године

"Трошкови градње морске и надземне деонице "Јужног тока" процењени су на више од 15 милијарди евра, од чега ће "Гаспром" обезбедити око 7,5 милијарди евра", рекао је Милер. Директор "Гаспрома" прецизирао је да ће 30 одсто укупних трошкова тог пројекта сносити учесници међународног конзорцијума, док ће преосталих 70 одсто бити обезбеђено зајмовима.

Милер је потврдио да ће инострани учесници у пројекту из Италије, Француске и Немачке учествовати само у изградњи морске деониоце, док ће копнени део гасовода градити заједничка предузећа које је "Гаспром" основао са транзитним земљама: Бугарском, Србијом, Мађарском, Словенијом и Аустријом.

"Предвиђена је и изградња деонице тог гасовода у Хрватској и Републици Србској, а разматра се и могућност изградње крака до Македоније", рекао је Милер, наводећи да верује да ће сви радови на изградњи "Јужног тока" бити спроведени у року.

"Већ смо отпочели рад на свим националним транзитним деоницама. У току су истраживачки радови и већ смо прешли у фазу територијалног планирања. Сви радови теку строго по плану", навео је Милер.

"Сада не постоје никакве сумње, ни на једној од деоница, да могу постојати било какве сметње у остварењу рока за завршетак изградње крајем 2015. и почетку испорука гаса", предочио је Алексејем Милер.