Повратак Србије у ЦЕРН

Пре потписивања споразума, Хојер је одржао презентацију, упознавши Тадића са главним правцима рада Центра.  Тадић је обишао велики хадронски сударач у којем се спроводе експерименти CMS и АTLAS.

У делегацији је и министар образовања Жарко Обрадовић, а на позив Хојера у посети Женеви је и бивши потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, који је био шеф делегације која је преговарала о придруженом чланству Србије.

У оквиру посете, Тадић ће у Женеви имати и више сусрета са високим званичницима других међународних организација.

Тадић је разговарао са генералним директором Канцеларије УН у Женеви и генералним секретаром Конференције о разоружању Касимом Токајевим.

Србски председник је такође имао одвојени састанак са извршним секретаром Економске комисије УН за Европу Јаном Кубишем, а на крају посете Женеви разговарао је са генералним секретаром Светске трговинске организације Паскалом Ламијем. 

Србски научници у ЦЕРН-у

Милош Ђорђевић из Института Винча један је од младих српских научника који у ЦЕРН-у ради у оквиру експеримента ЦМС.

"Оно што ЦЕРН пружа научницима јесте велико задовољство јер учествујемо у овако комплексном, и технички најсавременијем пројекту данашњице", рекао је Ђорђевић.

ЦМС и Атлас су два од укупно шест експеримената који се изводе на великом хадронском сударачу.

Детектор "ЦМС"

"Поред тога, постоји и веома реална могућност да се српске фирме укључе у израду и пројектовање различитих компоненти детектора и акцелератора, да се ти делови производе у Србији а постављају у ЦЕРН-у", истиче Ђорђевић.

Више од 3.600 научника инжењера и специјалиста из 40 земаља учествује у раду на ЦМС-у. Тај детектор представља најкомплекснији инструмент икада конструисан.

Детектори ЦМС и АТЛАС су дизајнирани тако да при судару два снопа протона високих интезитета и на највишим енергијама до сада омогуће идентификацију и прецизно мерење енергије, порекла и позиције познатих честица - миона, електрона и фотона, као и евентуално нових честица.

Србска истраживачка група - Институт Винча и Физички факултет - активно ради на експерименту ЦМС од 1977. године.

Како је Ђорђевић рекао Танјугу, група окупљена око ЦМС усредсређена је на три врсте задатака - анализу података који се сакупљају на хадронском сударачу, хардверске задатке - односно примену различитих хардверских подсистема као што је контролни систем детектора ЦМС, који је у потпуности, и хардверски и софтверски, пројектован у Београду и уграђен у ЦЕРН-у.

Експеримент АТЛАС је један од четири велика детектора честица на хадронском сударачу. По својим димензијама представља највећи детектор честица у физици који је до сада изграђен.

Институт за физику из Београда уечствује у раду АТЛАС-а од 2003. године. Институт и корпорација "Лола" из Железника реализовали су два диска за овај експеримент. Они су произведени у Београду и транспортовани у Женеву.

Детектор "Атлас"

АТЛАС окупља око 3.000 истраживача и инжењера из 174 лабораторије и 38 земаља. У фокусу научног програма АТЛАС јесте и трагање за Хигсовим бозоном који можи да пружи одговоре на отворена питања у физици елеменатрних честица и космологији.

Одлука да се Србија прими у придружено чланство ЦЕРН-а донета је 16. децембра прошле године, а то чланство ће бити, према оцени првог човека ЦЕРН-а, значајно и за Србију и за Центар.

Србија је 1954. године, као једна од република тадашње ФНРЈ, била оснивач ЦЕРН-а. Године 1961, повукла се из чланства, као део СФРЈ, а вратила се у Центар 2001. године кроз Споразум о сарадњи. Одлука о чланству Србије у ЦЕРН-у биће донета у року од пет година.