Римејк по старим нотама

Ове године су политичари различитих земаља већ стигли у неком облику да обележе обновљене прилазе главним светским проблемима,  наслеђеним од претходне године. Међу тим проблемима  једна од најважнијих и даље остаје тема европске противракетне одбране. Формално је то колективни штит НАТО-а. Уствари је то чисто амерички пројекат. Вашингтон се први изјаснио.

Визију проблема ЕвроПро од стране Беле куће 2012. године је изнео заменик државног секретара САД за питања Европе и Евроазије Филип Гордон, који је иступио у вашингтонском  Центру  стране штампе. Мора да се истакне, да је амерички противракетни римејк невероватно сличан прошлогодишњем оригиналу, мада је споља дошло до неких нијанси. Рецимо, говорећи о стању преговора о тој проблематици, Гордон је почео од оцене нивоа сарадње Русије и НАТО-а. Постигнут је одређени напредак – између осталог, по питању војних вежби. То сведочи о могућности за обе стране да сарађују  на такав начин да би то одговарало њиховим интересима, - сматра заменик државног секретара.

На основи ове констатације Филип Гордон је пришао главној тези свог иступања: САД би хтеле  да преговори с Русијом о ПРО напредују успешније. Ту је све окренуто наопако, јер управо Москва стално позива партнере на успешнији ток преговора. Томе би могле да допринесу пре свега правне гаранције неусмерености ЕвроПРО против Русије, што Бела кућа категорично одбије.

Иначе, тамо не крију своје планове. Наставићемо стварање тог система, - изјавио је Гордон у Вашингтону. – То, разуме се, предвиђа размештање њених елемената у Пољској и Румунији, радара у Турској и стварање базе америчких бродова у Шпанији, опскрбљених системом Иџис. У циљу «јачања партнерства» с Европом САД ће повећавати борну способност својих снага у том региону.

Међутим, одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин истиче да је за 2012. годину планиран низ заједничких вежби Русије и НАТО-а.

Таквих акција ће бити довољно много. То су и заједничке вежбе, и размене делегација, и предавања натоових генерала у нашим академијама, а наших генерала  у натоовим академијама. То су колективне акције на мору ради спасавања хаварисаних бродова, операције  код Афричког Рога и друге. Како ми је познато, планира се 34 акције.

Иначе став САД се не мења. Он се неће променити све до избора новог председника САД. Природно је, ни став НАТО-а се такође неће променити, јер НАТО плови у бразди САД. То  се не да променити.

Римејк остаје римејк. Можда ће до мајског самита НАТО-а у Чикагу алијанса наћи нове ноте и нове акценте?