Стара, али нова

Још једна Нова година очекује становнике Русије, Украјине, Белорусије, неких словенских земаља – Србије, Црне Горе, Македоније, Републике Српске, а такође немачких кантона Швајцарске. Овај незванични празник са веома необичним називом – Стара Нова година  - се традиционално прославља у ноћи између 13. и 14. јануара и има своје традиције. Ове године према анкети Аналитичког центра Јурија Леваде, више од половина становника Русије се спрема да још једном прослави Нову Годину.

Традиција да се Нова година дочекује два пута је повезана са размимоилажењем календара – грегоријанског или светског, и јулијанског по којем живи Руска православна црква. Јулијански календар заостаје на 13 дана. Представник Московске патријаршије свештеник Георгиј Рошчин у интервјуу за Глас Русије је подсетио:

„Према црковном календару година почиње првог септембра. Зато за све православне људе нема великог значаја, да ли је први или четрнаести јануар. Са друге стране стара Нова година је већ одавно постала неки народни празник који нема никакве политичке или идеолошке позадине. То је прави породични празник, и управо је због тога тако омиљен код Руса.“

Још једно објашњење тога зашто је Стара Нова година драга за Русе се крије у историји. Јер у Старој Русији се тај дан звао Васиљевим и имао је одлучујуће значење за целу годину. На Васиљев дан су славили празник земље. Многе од древних традиција покушавају и данас да понове. Московљанка Марија је сигурна да ћеш годину провести онако како је дочекаш:

„Код нас обавезно још увек стоји јелка. Обично окупљамо рођаке и пријатеље. Пијемо шампањац и дочекујемо Нову годину. Пожелимо нешто. Од традиционалних јела ту су печена свињетина – атрибут наше прославе старе Нове године. Још постоји стара традиција да се кува каша од хељде. И како испадне каша – таква ће бити и година. Ако је мекана, укусна и богата, година ће бити срећна и успешна. Ако каша искипи или се предуго кува  и година неће бити добра. То је древна традиција, која има своје корене у паганству.“

А за Уљану из украјинског Кијева дочек Нове године је очекивање радости и изненађења:

„Ми обавезно славимо тај дан сваке године, зовемо госте и кувамо варенике и пељмене са „изненађењем“ – ко шта добије. Уместо новчића, ставимо зрно пасуља, паприке, мало шећера. Шећер се наравно раствори, али испадне укусно. Може се замислити жеља. Ко добије вареник или пељмен са „изненађењем“, за њега ће и Нова година бити успешна.“

И поред тога што Стара Нова година никад неће постати званични државни празник Русије и држава постсовјетског простора, за многих је управо она прави почетак нове године.