Прве недеље Нове, 2012-е године прошле су у знаку заоштравања војно-политичке кризе око Ирана. Ка обалама те земље приближава се све више ратних бродова САД и НАТО. Потсетимо се, негде испред нове године САД и њихови европски савезници разматрали су да уведу ембарго на куповину иранске нафте, на шта је председник Ирана, Махмут Ахмадинежад, запретио затварањем Ормуског мореуза, кроз који пролази ка Европи и САД више од 40% блискоисточне нафте. Непосредно пред Нову годину САД формирају у водама близу Ирана ударну групу носача авиона предводјену носачем авиона „Џон Стенинс“. Почетком јануара у Арабијско море које запљускује југозападне обале Ирана упловила је још једна ударна група носача авиона поморских снага САД коју предводи носач авиона на атомски погон „Карл Винсон“. Десетог јануара ка истом одредишту кренуо је и носач авиона „Абрахам Линколн“ са својом пратњом.
Поред овога САД су у рејон Персијског залива пребациле амфибијско-десантну групу бродова и батаљон морске пешадије. У састав ове групе ушли су најновији универзални десантни бродови-носачи хеликоптера амфибијско-транспортни и амфибијско-десантни бродови, батаљон морске пешадије, група за специјалне операције, ојачана ескадрила хеликоптера и позадински батаљон.
Нека од ових средстава као што је универзални десантни брод типа Wасп представљају нешто најбоље у својој класи у светским размерама, а користе се за превожење и искрцавање снага морске пешадије на неразрудјене морске обале. На њиховим палубама могу базирати авиони и хеликоптери. Бродови су додатно ојачани ракетним системима кратког домета, артиљеријским систмима и водјеним ракетама. Сталну посаду чини око 1100 људи, а могу примити додатних 1900 припадника морске пешадије.
Но ни то није све. У Персијски залив упутио се и британски ратни брод „Деринг“ чија је главна намена заштита флотних бродова од напада из ваздуха. Савремени радарски системи којима је опремљен као и ракетни системи омогућавају откривање и уништавање непријатељских ракета и борбених авиона са ефикасношћу која је и до пет пута већа од ефикасности истих таквих бродова других земаља. У том рејону сада се налази девет енглеских ратних бродова укључујући и миноловце, деснтно патролне чамце и транспортне бродове.
Новоуспостављени ТВ канал на арапском језику „Ал Арабија“ извештава ових дана о почетку пребазирања на територију Израела знатних снага америчке копнене војске. По подацима са израелског сајта дебка.com, који је специјализован за политичке анализе из области одбране на територију Израела већ је стигло око 9 000 америчких војника. У Израелу се поред тога формирају и
Командно штабни пунктови САД и НАТО који би обједињавали и обезбедјивали командовање борбеним дејствима на ширем простору Блиског Истока.
Када се све ово сагледа интервенција западних коалиционих снага предводјена САД на Иран изгледа неизбежна.
Ембарго на извоз нафте из Ирана практично претставља економску катастрофу за ту земљу. Почетком примене таквих санкција Ирану не преостаје ништа друго него да користећи војну силу покуша да обезбеди извоз своје нафте, а сваки такав покушај представљаће почетак рата. Управо због тога САД и групишу своје поморске снаге и снаге својих савезника на овом простору и тиме покушавају да остваре благовремену апсолутну превласт у борбеним средствима.
Датум евентуалног почетка војног сукоба већ се може назрети: многи експерти сматрају да је то 30. јануар, када на свом редовном заседању Европска комисија намерава да званично објави уводјење ембарга на увоз иранске нафте. То ће бити „црни метак“ за Иран. Његови даљи потези су предвидиви: затварање Ормуског мореуза. Није тешко предвидети одговор САД на такав потез Ирана после чега је могуће све.
У сваком случају треба узети у обзир и изјаву кинеског председника који је већ најавио да ће Кина, ако САД или било која друга земља нападне Иран, и непосредно ући у рат на страни Ирана. Недавно је публикован текст припремљен у Кинеској академији за савремене медјународне односе у коме се каже: „Иранска нафта претставља значајну ставку у кинеском увозу. Иран заузима треће место на листи земаља из којих Кина увози. Кина свакодневно купује око 20% нафте која се произведе у Ирану. САД су навикли да своју вољу намећу остатку човечанства те морају научити лекцију да се свет свакодневно мења“.
Владимир Путин и Дмитрији Медеведев недвосмислено су се сагласили са кинеским ставовима.
Многи експерти упозоравају САД да рат са Ираном може постати кобан за њих саме. Ево неких од мишљења.
Руски генерал-лајтнант Евгенији Бужински каже: крајем јануара Европска заједница се спрема да уведе ембарго на увоз иранске нафте. Са друге стране САД-еу је изгледа потребан један нови „мали рат“. Али неће бити малог рата.То ће бити озбиљан ратни сукоб у коме ће се наћи много учесника.Ту су и Иран и Израел и све земље Персијског залива. А, НАТО ту повлачи једностране потезе. Коначно мали победоносни рат неће сметати никоме. Ни Обами у том смислу. Али, бојим се да тамо неће одиграти мали победоносни рат. Чињеница је да Иран није Ирак. То су земље различите по свом потенцијалу. Превући у Ирану некога од војних структура на своју страну, као што је успело американцима у Ираку са гардом Садама Хусеина, овде неће бити лако изводљиво у најмању руку биће проблематично. Зато би то био дуготрајни, прави, исцрпљујући рат.
Амерички политиколог Збигњев Бжежински, бивши саветник председника за националну безбедност, изјавио је да последице евентуалног рата са Ираном могу бити катастрофалне за САД. Са таквим упозорењем, како наводи Агенција Франс Прес наступио је Бжежински на заседању Североатлантског савеза. По речима Бжежинског, последице рата са Ираном биће катастрофалне и за цео свет.
Још је категоричнији политиколог Соломон Лебаноидзе: „Како спречити да рат против Ирака не прерасте у Трећи светски рат? Овде нико од земаља из окружења неће остати по страни. Иран није Либија и није Ирак. При томе антиранским снагама није пошло за руком да у околним земљама обезбеде „појас неутралности“ што значи да ће многе земље директно или индиректно подржати Техеран. Медју првима Кина. Шта ће учинити Москава? Како пише „Независимаја газета“ руске војне снаге које гравитирају том региону, већ су мобилисане и припремају се за могући рат. Јужни Кавказ непосредно се граничи са Ираном. Руске границе су такодје веома близу. Тако да је руско остајање по страни тешко изводљиво“.
Да ли је потенцијални рат САД и НАТО против Ирана увод и почетак Трећег светског рата? И увод у најављени смак света?
