Шпирић писао Вранкићу

У писму Шпирић наводи да се сервисирање ино дуга заснива на ратификованим међународним споразумима у складу са Уставом БиХ и постојећим законодавним оквиром на нивоу БиХ и на нивоу ентитета.
Ради се о извршавању међународних обавеза БиХ које проистичу по основу сервисирања спољног дуга алоцираног на ентитете".
Шпирић је нагласио да је ова проблематика системски регулисана, и то путем четири закона на нивоу БиХ - Закона о задуживању, дугу и гаранцијама, Закона о систему индиректног опорезивања, Закона о јединственом рачуну и расподјели прихода и Закона о финансирању институција БиХ, као и путем ентитетских закона којима се регулише питање задуживања и сервисирања дуга те ентитеским законима којима се регулише усвајање и извршење буџета.
Он је напоменуо да се ту ради о сервисирању ино обавеза из 2012. године, да постоје отплатни планови који су достављени Управи за индиректно опорезивање (УИО), да Управа у складу са Законом о јединственом рачуну и расподјели прихода и на основу примљених отплатних планова умањује средства за финансирање ентитета и директно врши пренос средстава за сервисирање ино дуга на посебан рачун у Централној банци БиХ, па је позивање на Буџет институција БиХ за 2011. годину као основ за сервисирање ино дуга апсолутно беспредметно.
"Узимајући све ово у обзир, јасно је да систем финансирања ино дуга функционише, јер су примјеном постојећег законодавства намјенска средства обезбијеђена и расположива су на рачуну за серивисирање ино дуга код Централне банке БиХ, што показује да су ентитети, односно БиХ кредитно способна, солвентна и ликвидна, али да је проблем у неблаговременом извршавању обавеза појединих институција", наводи се у писму.
Шпирић је писмо доставио и Парламентарној скупштини БиХ, Предсједништву БиХ, Централној банци БиХ, владама РС и Федерације БиХ, те Канцеларији ЕУ у БиХ и ОХР-у.