Са Анђелином сарађивали Холбрук и Кларк

Уколико београдска премијера „У земљи крви и меда" потврди да је у трагичну љубавну причу Србина и Бошњакиње редитељка Анђелина Џоли уткала оптужујуће ставове према србској страни, треба знати да дио одговорности припада и њеним савјетницима у писању сценарија: НАТО генералу Веслију Кларку и покојном америчком дипломати Ричарду Холбруку.
Џоли није била само редитељ, већ и сценариста филма, а у настојању да разумије узроке сукоба на подручују бивше Југославије обратила се многим стручњацима међу којима су били, како је рекла за Њујорк тајмс, Кларк, који је водио НАТО снаге у нападу на Југославију 1999. године, и Холбрук, један од креатора Дејтонског споразума и један од промотера косовске независности.
Џоли је Кларку послала дио сценарија за филм "У земљи крви и меда" и тражила коментар. Кларк, који је упознао холивудску глумицу још раније док је радио у Савјету за спољне послове, у одговору ју је упозорио да ће њен филм бити контроверзан и дао јој имена људи који ће моћи да јој отворе нове перспективе и дају јој потребне детаље.
-Филм је моћан. Он ми је вратио у сјећање веома тешка времена - рат, насиље, политичке манипулације и преваре, бесмислене предрасуде и све мржње садржане у старом, неразријешеном конфликту - рекао је Кларк. Џоли је рекла да је поздравила Кларково учешће као савјетника на филму и рекла да је била импресионирана тиме што генерал није инсистирао да се нагласи америчка улога у мировном процесу. Редитељка је додала да Кларк такође није инсистирао на томе да су с једне стране сви хероји, а да су с друге сви лоши момци.
-Није било тога. Он је рекао да је то веома осјетљив регион, да треба промислити и да на свим странама постоје велики људи - рекла је Џоли.
Они који су видјели филм, а међу њима и амерички новинар србског порекла Вилијем Дорич који је написао шест књига о балканској историји, кажу да је тих великих људи на србској страни мало.
-Још једном је ријеч Србин постала синоним за зло. Изгледа да је „Мед и крв" покушај вербалног геноцида Анђелине Џоли - закључио је Дорич и додао да није спорно да је Џоли правила умјетнички, а не документарни филм, али да је спорно све оно што том умјетничком делу даје увјерљивост, а то су стварни догађаји.
Тако у филму рат почиње (србским) бомбардовањем Сарајева, а одмах затим слиједе сцене у којима србски полицајци силују Бошњакиње на хауби аутомобила. Други полицајац покушава да силује Ајлу, главну јунакињу, коју спасава њена предратна љубав Данијел, који је закључава у собу.
ПРЕС