Захтеви за реституцију од марта

"Рок за достављање захтева је две године. Очекујемо да ће бити поднето око 150.000 захтева који ће се предавати на шалетерима 150 пошта у Србији", рекао је Секулић за Бету. 

Агенција за реституцији ће, како је истакао, у наредних месец дана обезбедити услове за чување документације коју ће грађани достављати уз захтеве за реституцији, као простор за рад људи који ће обрађивати захтеве.

"Не очекујем да ће бити гужве у поштама приликом предаје захтева, али ако буде потребно биће повећан број шалтере на којима ће се предавати захтеви", навео је Секулић и додао да су поштански радници обучени за пријем захтева за реституцију.

Захтев за враћање имовине могу да поднесу сви бивши власници одузете имовине, односно њихови законски наследници и правни следбеници, као и сви законски наследници бивших власника или сваки од њих појединачно.

Право на подношење захтева за реституцију остварује се без обзира да ли је за потраживану имовину поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању.

Правна веза са бившим власником

Директор Агенције је навео да подносилац захтева треба да достави документацију којом доказује правну везу са бившим власником, као и о одузетој имовини. У прикупљању доказа о власништву, обавезне су да учествују све државне институције, истакао је Секулић.

Агенција ће, према његовим речима, настојати да о захтевима одлучује у што краћам року, како би прва решења о обештећењу била донета за шест од седам месеци.

"Непотпуни захтеви ће бити одбачени, али ће подносилац захтева добити образложење са списком документације коју је изоставио, како би могао да поднесе нови захтев. Важно је да до истека рока од две године бивши власници доставе захтев са свом потребном документацијом", објаснио је Секулић.

Како је напоменуо Секулић, још није прецизирано ко ће радити процену имовине коју потражују бивши власници. "Агенција ће имати своје стручне тимове који ће моћи да раде тај посао, а вероватно ће им у томе морати да помажу и стручњаци који ће по потреби бити ангажовани", казао је Секулић. 

Грађани ће имати право да се на решење Агенције за реституцију жале Министарству финансија, као и на судску заштиту, а тужбе ће подносити Управном суду.

Државне интересе ће заступати Јавно правобранилаштво, које ће бити једна од странака у поступку решавања захтева за реституцију.

"Процењујемо да ће се прва решења о натуралној реституцији односити на захтеве којима се потражује пословни простор. До краја године почеће и финансијско обештећење исплатама аконтација у вредности 10 одсто од потраживане имовине, односно максимално 10.000 евра", рекао је Секулић. 
 

Обвезнице крајем 2014.

Дражава ће крајем 2014. године емитовати обвезнице за новчано обештећење бивших власника којима буде позитивно решен захтев за реституцију. За ту намену превиђено је 200 милијарди динара, односно две милијарде евра, а обвезнице ће бити исплаћиване у року од 15 година.

Агенција за реституцију у 2012. години има буџет од 500 милиона динара, а за обештећење бивших власника којима имовина неће бити враћена у натури обезбеђено је око 740 милиона динара, док у Фонду за реституцију, где је издвајан новац од продаје друштвених фирми, тренутно има 120 милиона евра.

"Планирано да до краја године у Агенцији буде запослено око 250 људи. Сви они ће проћи тест знања и биће примљени на одређено време", рекао је Секулић.