Невидљиве ране Авганистана

Невидљиве војничке ране, Рат у главама, Траумирани и заборављени – такви и слични наслови пуне ових дана странице немачке штампе. Реч је о све већем броју војника који се враћају кући после службе у Авганистану са такозваним пострауматским стресом. Или, говорећи једноставније, са „авганистанским синдромом“. У том контексту посланици немачког парламента 26. јануара већином гласова донели су одлуку о новом продужетку мандата војног контигента Немачке у Авганистану на годину дана.

Први немачки војници били су упућени у Авганистан почетком 2002. године, по подацима министарства одбране Немачке, кроз гротло авганистанског рата прошло је преко 100 хиљада немачких војника. 53 особе су тамо погинуле више од 200 их је тешко рањено. Али ништа мање страшне нису ни невидљиве ране – психички проблеми војника који су се вратили из Авганистана. Проблеми са психолошким здрављем фиксирани су скоро код 2000 људи. Њихов број се увећава. По мишљењу водећег психијатра Берлинске војне болнице пуковника медицинске службе Петера Цимермана, увећање статистике оваквих обољења објашњава се све жешћим карактером војних сукоба, у првом реду у Авганистану, и, као друго, скидањем табуа са теме посттрауматичног синдрома.

По речима Цимермана, посттрауматични синдром је озбиљно обољење када због промена које се дешавају у току стреса, одређене ћелије великог мозга губе способност да филтрирају сећања. На крају сећање не може да брише непотребно. Карактер последица – од социјалних до криминалних – добро је познат. Како је напоменуо у разговору за Глас Русије директор независног Института за стратешке оцене Сергеј Ознобишчев, са овим проблемом већ су се суочавале САД после окончања вијетнамског рата и Русија после војних дејстава у Авганистану. На реду су земље НАТО-а, чији војници су учествовали у реалним борбеним дејствима у Босни и Херцрговини, Македонији, на Косову, а сада и у Авганистану.

Постратни синдром је врло осетљива ствар, говори Ознобишчев. Може бити речи једноставно о изгубљеној генерацији. У ствари, дешава се девалвација вредности људског живота. А људски живот, као и грађанске слободе – приоритет су сваког цивилизованог друштва. Девалвација једног од фундаменталних појмова дешава се у току постефекта конфликата и учешћа у њима, рекло би се, под врло хуманистичким изговорима изградње демократије, спасавања света од тероризма и слично. Али то спасење од тероризма дешава се по цену врло озбиљних померања у психологији друштва и појединаца.

Правде ради, треба приметити да одлука намеачког парламента о продужетку авганистанског мандата предвиђа и почетак постепеног смањења бројности немачког контигента. На дан објављивања реферата представник немачког парламента за питања војника Хелмут Кенигсхауз представио је посланицима редовни годишњи реферат у којем се између осталог истиче лоше расположење у трупама. Узрок је несигурност у благовремени завршетак мисије у Авганистану. И то није неоправдано. По речима министра одбране Томаса де Мезјера који је говорио у парламенту, известан број немачких војника остаће у Авганистану и после 2014. године.