Зашто је опасан „дупликат реалности“?

Кинески научници испитивали су мозак људи који пате од интернет-зависности. Резултат је жалостан: љубав према Интернету разара вегетативни нервни систем људи ништа мање од алкохола и дувана.

Од њега се оштећује бела супстанца великог мозга. Посебно страдају зоне које одговарају за емоционалну обраду података. Људи губе контролу над ситуацијом и својим животом, а Интернет за њих постаје дупликат реалности, говори академик РАЕН, психолог и писац Сергеј Кључников.

Знаци интернет-зависности су најразличитији. Главни је искључивање из реалности, стање нервне узбуђености, апатија према потреби да се у свету делује активно, тешкоће у доношењу одлука, поремећаји сна. Она је праћена већим поверењем према интернет-гласниама, него према реалном животу.

Психолошко стање депресије делује и на физиологију: човек постаје млитав, навикава на седећи начин живота, брзо се гоји. Губи способност да контролише време које проводи на Интернету, бирајући виртуалне пријатеље, а не реалне.

Може ли истраживање лекара да буде политички наручено од стране кинеске владе, која није превише лојална према Интернету? Тешко да оно има политички карактер, али неће бити незанимљиво за оне који у Кини доносе одлуке о Интернету, уверен је Сергеј Кључников.

Кинези теже томе да буду сами себи довољни у свим погледима, укључујући Интернет самодовољност, ограничавајући утицај других земаља. На тај начин они желе да очувају национални идентитет, зато што преко Интернета могућ је не увек позитиван утицај. Разумемо ратове који се одвијају на Итнернету, револуције које се приређују преко друштвених мрежа. Јасна је њихова брига, али мислим да није реч о политичком утицају Интернета, већ о његовом утицају на индивидуалну свест. Могуће да ће закључци лекара утицати на оне који доносе одлуке о Интернету. Треба га контролисати, зато што људи постају све више зависни.

Тема интернета одавно брине владу Кине. Власти земље административним путем сузбијају отварање нових интернет-кафеа и законодавно ограничавају време за клијенте локала који имају доступ Итнернету. 2008. године у Кини су били израђени Стандарди дијагностике интернет-зависности, према којој људи који проводе у мрежи много времена треба да подлежу лечењу. А на крају крајева не можемо да се не сетимо „великог кинеског фајервола“ који филтрира информације из других држава, сувишне грађанима Кине.