Паре „спискане“, број незапослених учетворостручен

Испоставило се, на жалост, да и овај пројекат обилује брљотинама, импровизацијама, непотизном и безакоњем, дакле свим оним карактеристикама које су константа континуитета ове власти. Темељна анализа овог пројекта, који је урадила Главна служба за ревизију јавног, открила је низ пропуста, недосљедности и привилегија, што је све условило завршни закључак – акција и новац утрошен у њој нису дали ни приближно ефекте због којих је све и покренуто. Ревизија је директно исказала сумњу у сврсисходност и ефикасност трошења 26 милиона марака новца пореских обвезника инвестираних у запошљавање 4.200 приправника. –Структура суфинансираних приправника показује да пројекти нису доприносили смањењу дуготрајне незапослености, закључак је ревизије. Новац је спискан, а незапосленост је остала иста, јер, за разлику од сусједних држава, Република Србска послодавце није ни условила да задрже раднике бар годину или двије послије истека приправничког стажа. Незнање или чак и лоше намјере ове владе показује и оцјена ревизије да су у самом старту пројекта циљеви потпуно погрешно постављени, стратегија није рађена у складу са реалном потребом за приправницима, а анализом резултата није се бавила ниједна владина институција. Оно што потпуно депримира и незапослене и јавност у РС је чињеница да су приправници запошљавани у јавном сектору, самој Влади и општинским администрацијама, а не у пиватном и реалном сектору. Умјесто да плански самњује прескупу и ничим оправдану администрацију, чак три четвртине суфинансираних приправника стаж су обављали у јавном, а само једна четвртина у приватном сектору. Но, и приоритети које су сами дефинисали за Џомбићев кабинет имају статус мртвог слова на папиру, до кога нико не држи јер су формулисани као шарена лажа за обману јавности. Тако је у привреди, која је у пројекту дефинисана као приоритетна, стаж обављало само 10 посто особа или сваки једанаести приправник. У неразвијеним срединама, које су такође наведене као приоритет, приправнички стаж је обављало само 11 посто приправника. Све су то необориве чињенице које је установила ревизија а које тешко квалификују ову владу као потпуно неспособну, немарну и неодговорну групицу неталентованих и некомпетентних импровизатора. Из извјештаја Главне службе за ревизију јавног сектора произилази да је Република Србска сама себи плаћала приправнике који су је коштали око 8.000 марака годишње. У тој рашомонијади у којој се не зна ко пије, али се зна да народ плаћа, посебно се истиче улога Завода за запошљавање који то није спријечавао. Радили су управо супротно често одбијајући захтјеве привредника. Али је зато све иједан захтјев државних институција или фондова без поговора прихватан. Ревизија је открила низ нерегуларности, од тога да је све обављано , не нетранспарентно него тајно, да су неки послодавци привеилеговани, да су одобравани захтјеви и након затварања јавног позива, па све до проблема плаћања. Влада је,наиме, одобравала већи број приправника, а средства није обезбиједила па многим привредницим мјесецима нису рефундирана средства. О коликом промашају се ради говоре и чињенице да је 2007.године, када је почео пројекат Србска, имала 2.700 незапослених високо образованих кадрова а четири године касније, на Заводу за запошљавање их је преко 10.000, све захваљујући политици континуитета. Свака европска влада би, након оваквих „подвига“ повукла консеквенце сопствене неспособности, али само у Србској су овакве владе континуиране док су грађани контаминирани посљедицама економског и социјалног суноврата.