Рецепт Алијанси – рецепт јучерашњице

Русија и Европа треба да одустану од наслеђа хладног рата. Партнери треба да се потпишу да гаје поверење један према другом. Европи је потребан моривни пакт који би подвукао црту под том епохом. Ово је изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров на Међународној конференцији за питања безбедности у Минхену. Варијанта овог пакта у Русији је одавно спремна.

Јачање безбедности на евроатлантском простору тема је која није нова на међународном дневном реду. Али данас постоје све основе да се погледа на њу на други начин. 2011. године постало је очигледно да се карактер међународних односа мења. То што ће касније назвати окретом у историји дешава се пред нашим очима.

Најупечатљивијим испољавањима трансформације министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров назвао је успон Кине и јачање економске моћи и политичког утицаја држава Азијско-Тихоокеанског региона. Са том чињеницом Русија не може да не рачуна, без обзира на то што ЕУ остаје главни трговинско-економски и инвестициони партнер земље.

Истовремено НАТО остаје најснажнија и најефикаснија структура у сфери безбедности. Ипак Русија још увек не може да назива НАТО партнером.

Европи је потребан мировни пакт који би подвукао црту под епоху хладног рата, пошто широка сарадња може да се гради само на платформи поверења. И такав пакт треба да буде правно обавезујући. Управо ови разлози су нас подстакли да истакнемо 2008. године идеју склапања Споразума о европској безбедности. Једнака и недељива безбедност за све – са тим је тешко спорити, ако остајемо верни принципима праведности.

Аспекат проблема безбености на европском континенту прилично је широк – од контроле конвенционалног наоружања до противракетне одбране. Али нерешено питање ЕвроПРО може да унесе раздор. Између осталог, Лавров је предложио да се апелује на искуство заједничке борбе против тероизма и пиратерије. Сергеј Лавров је говорио о руском виђењу безбедности у Евроатлантском простору и другим регионима.

У перспективи могло би да се ради на формирању заједничког широког простора безбедности, који би се састојао из регионалних сегмената спојених у прстен. Један од таквих сегмената била би зона обухвата Споразума о европској безбедности који предлажемо – тачније државе чланице зоне ОЕБС-а, унутар које би било врло корисно успоставити практичну сарадњу између НАТО-а и ОДКБ. Све актуалнији постаје задатак изградње архитектуре безбедности у Азијско-Тихоокеанском простору, и ми рачунамо на разматрање одговарајуће иницијативе Дмитрија Медведева и представника Кине Ху Ћинтаа, покренуте у септембру 2010. године у Пекингу.

Као следеће могуће сегменте министар је навео Авганистан, зону Персијског залива, Блиски Исток, Јужни Кавказ – уз колективне гаранције обавеза Грузије, Абзахије, Јужне Осетије да неће примењивати силу. Али и у оним зонама које нису ушле у предложене сегменте Русија неће подржати шеме које могу да провоцирају нови талас конфронтације у међународним односима, појаснио је Лавров.

Прошле године Сергеј Лавров и државни секретар САД Хилари Клинтон разменнили су ратификационе повеље за Споразум о стратешком офанзивном наоружању, после чега је споразум званично ступио на снагу. Данас се спрема нови документ. У СБ УН разматра се текст резолуције о Сирији.

У Минхену Лавров и Клинтон су имали прилике да се још једном врате тој теми. Њихов састанак је протекао на маргинама конференције.