Контрола и управљање не трпи ситнице

Државна дума треба активније да се укључи у механизме државне контроле – између осталог преко парламентарних истрага, изјавио је у ексклузивном интервјуу за Глас Русије председник Ревизионе коморе РФ Сергеј Степашин. То је један од услова демократизације, о којима је писао у свом предизборном чланку Владимир Путин, сматра Степашин. У целини актуални политички процеси развијају се у правилном смеру, и важно је не радикализовати их, истакао је председник Ревизионе коморе.

Ревизиона комора као највиши орган финансијске контроле у русији игра важну улогу у осигурању квалитетног управљања државом. И не чуди што је питање њеног функционисања било дотакнуто у четвртом програмском чланку Владимира Путина, посвећеном демократији и државној управи. Председник Ревизионе коморе Сергеј Степашин слаже се да избор аудитора и председника треба да контролише парламент земље. Други ниво сарадње тих институција је спровођење парламентарних истрага. Ипак савремена Државна дума поклања им мало пажње, сматра Сергеј Степашин.

Ја сам у своје време био посланик Врховног Савета, налазио се на челу комитета Оружаних снага за одбрану и безбедност. Парламентарна контрола је заузимала једно од главних места у раду тадашњег Врховног Савета. Зато је повратак премијера и председничког кандидата тој теми врло важан. Да кажемо директно, чиме треба да се бави парламент? Многи кажу да доноси законе. Али треба имати у виду да 90% нацрта закона износи влада и парламенту остаје само да понекад уноси поправке. А парламентарна контрола преко парламентарне истраге и преко рада Ревизионе коморе главни је задатак представничке власти.

Степашин сматра да аудиториј и председник Ревизионе коморе треба да буду ванпартијске личности или да од тренутка именовања обуставе чланство у партијама. И сам контролни ресор, по мишљењу Степашина, треба да остане ван политике. Мада Степашин ипак није могао да игнорише актуалну политичку ситуацију и прокоментарисао је иступања присталица власти и опозиције.

Децембарски избори су изазвали ужурбаност, учешће прилично активног дела становништва, између осталог и опозиционог. То што су људи изашли да својом тачком гледишта одлично је. Али дешава се и другачије. Сећам се митинга 91. и 93. године који су се завршавали крвопролићем. Данас су то други људи. Они имају право на своју тачку гледишта, они је изражавају. Да, власт их је саслушала. Боље тако, него као у Египту или Тунису, у Либији или у Сирији. Из неког разлога не обраћамо пажњу на масовне демонстрације у Италији, погроме у Енглеској. Да ли је код нас било погрома? Једино што ми се не допада то је неваспитање. Они људи који излазе између осталог на Болотни трг, они сматрају себе представницима руске елите, либералне интелигенције. Људи, не будите неваспитани. Чуће вас.

У целини и власт и опозицију Степашин је позвао на узајамну одговорност.