Румунска зима – рецептура ЕУ

Дуготрајне манифестације и сукоби са полицијом у Румунији довели су до оставке владе Емила Бока. Јуче је руководилац националне обавештајне службе Михај-Резван Унгурјану по налогу председника земље Трајана Бесескуа започео је преговоре о формирању новог кабинета. Обавезе премијера за сада обавља чиновник који не припада ни једној странци – министар правде Кетлин Предоју. Опозиција је већ изјавила да не подржава ову кандидатуру. Са своје стране, експерти су уверени да ни једна влада која прати економске препоруке Брисела и ММФ не задовољава захтеве опозиције.

Да укратко подсетимо да су масовне акције протеста и нереди започели у Букурешту у току увођења режима строге штедње од стране валде како би се добиал финансијска помоћ од ЕУ и ММФ. Кабинет Емила Бока дао је оставку буквално наредног дана пошто су Европска комисија и ММФ у заједничкој изјави високо оценили његову делатност на реализацији препорука Брисела у погледу смањења буџета и пооштравања социјалне политике. Овај пакет мера штедње такоше је предвиђао увећање цене грејања и струје, што се и десило у за време мразева и мећава.

Управо еконмски рецепти  ЕУ и ММФ довели су Румунију до политичких конвулзија, убеђен је експерт за проблеме Централне и Југоисточне Европе из Института за славистику РАН Петар Искендеров. У интервјуу за Глас Русије он је подвукао:

Ради се о томе што Румунија сада плаћа превисоку цену за оне препоруке ЕУ и ММФ које је била приморана да прати последњих месеци. Ове препоруке саме по себи нису у стању да изведу неку земљу из кризе. Како показује пример Грчке која је неопозиво испуњавала све препоруке, њено финансијско-економско стање због тога је постало још горе. У условима када сама ЕУ није у стању да изради неке јасне параметре превладавања кризе, тешко је рачунати да поједине владе проблематичних земаља могу то да учине самостално, или уз брижљиво дозирану финансијску помоћ. Тачније они ултиматуми које поставља ЕУ појединим државама фактички су бесмислени.

По мишљењу Искендерова, сада је у Румунији реч о сукобу елита, које уз све политичке нијансе заузимају сличне позиције поводом унутрашњег развоја земље и њених спољнополитичких приоритета. Свака румунска влада ће имати ограничен избор. Или да прати препоруке Брисела и ММФ и добија помоћ ЕУ, али при томе да се суочава са све већим протестима становништва. Или да покуша да реализује неки самостални курс, али да при томе не рачуна на финансијску помоћ ЕУ.

На тај начин ЕУ фактички провоцира смену владајућих елита у такозваним проблематичим земљама. Са своје стране нове политичке снаге добијају у наслеђе исти тај терет нерешених проблема и обраћају се за помоћ ЕУ и ММФ. Круг се затвара. Пад влада у низу држава и проширење ареала проблематичних земаља за сада су најосетнији резултати антикризне политике.