Људи са дна

Зима је сурово искушење за бескућнике. Само у Москви од смрзавања свакодневно умире неколико особа. У јануару престоничким центрима за помоћ бескућницима обратило се више од 700 особа са промрзлинама.

По разним оценама, у Русији од милион и по до 4 милиона људи нема стално место становања. 85% од њих су мушкарци, углавном радно способног узраста. Бескућника има у свим великим руским градовима, али највише у Москви, око 50 хиљада.

Како човек постаје бескућник? Око трећина престоничких бескућника су бивши затвореници који немају куда да иду. Отприлике је исто толико миграната који су дошли у Москву да зараде. Они често постају жртве лопова, лишавају се докумената иновца и заглаве се у престоници. Не могу да добију пасоше, без којих се не може добити легални посао, медицинска помоћ и чак новчана помоћ од рођака. Немају могућност да се брину о хигијени, пошто је у граду мало јавних тоалета, нема бесплатних тушева и праоница.

Део бескућника лишен је станова због махинација са некретнинама или случајева када су их на продају стана принудиле околности: пијанство, сиромаштво, дугови. У последње време појавила се нова категорија бескућника: људи који су узимали кредите. Како би их вратили, они издају станове, иду у Москву да зараде, али посао не налазе и ноћивају на железничким станицама. Око 10% бескућника нашло се на улици због породичних проблема – развода, конфликата и губитка посла. Међу одбаченима много је алкохоличара и наркомана, који више ништа не желе да мењају свом животу.

Бескућник, луталица, маргиналац, лумпен – како све не називају лице без сталног места боравка. Али представници социјалног дна, пре свега су људи лишени не само крова над главом, већ и већине права, макар сопственом кривицом. И без разумевевања ове чињенице однос према њима у друштву неће се променити, сматра ђакон Фјодор Котрељев.

Зато што независно од тога како је човек дошао до жалосног стања, треба га волети. Он све једно остаје човек. Друга је ствар што се понекада појављује осећај суровости прем анеким нашим штићеницима, што схваташ да је човек сопственим рукама разорио свој живот и дошао до дна.

Отац Фјодор зна за бескућнике из личног искуства. Пре пет година он је организовао групу волонтера Људи железничких станица. Ова идеја му је пала на памет за време посете Риму, када је видео како ради католичка служба помоћи бескућницима. Наши добровољци су парохијани московске цркве Покрова Пресвете Богородице, говори ђакон Фјодор Котрељев.

Црква у којој служим налази се недалеко од три железничке станице. Сматрамо да су објекат наше хришћанске делатности бескућници који живе на железничким станциама понекад неколико година, и деца која се тамо рађају, расту. Нека од њих су чак званично регистрована на станици. Знам људе у којима као адреса у пасошу пише Комсомољски трг број 2. Ми свако вече долазимо на станицу и доносимо храну, ако треба, топлу одећу. Такође пружамо помоћ у куповини карата.

Међу престоничким бескућницима има доста странаца – из Азије, Африке, чак и из Европе.У Москви лицима без сталног места боравка пружа помоћ 7 православних служби, где око 300 бескућника скаводневно добија помоћ. Већ десету зиму Москвом вози бело-жути аутобус Милосрђе у којем бескућници могу да се угреју и поједу. Сваке ноћи од спасава од погибије десетине људи. Сада РПЦ планира да постави у главном граду хангар за бескућнике са грејањем, где ће моћи да преспава, поједе нешто топло и у случају потребе да добије медицинску помоћ 50 особа.