Дебата око дебата

У Русији је у јеку период агитације председничке кампање. Кандидати учествују у дебатама не само на телевизији и радију, већ и иза кулиса ових (понекад веома напетих) окршаја.

Кандидати за највишу функцију у држави укључили су се у процес са свом могућом посвећеношћу. Генадиј Зјуганов, Владимир Жириновски, Сергеј Миронов и Михаил Прохоров већ су стигли да се расправљају једни с другима на телевизији и радију и да грађанима испричају о програмима с којима ће учествовати у изборима. Једини изузетак је Владимир Путин: премијера на дебатама заступају овлашћена лица. Управо је то постало предмет острашћене расправе и критика од стране осталих председничких кандидата.

На пример лидер ЛДПР је морао да дебатује са Путиновом представницом, шефицом Европског института за демократију Наталијом Нарочницком. Владимир Жириновски је, у складу са својим имиџом, сместа изразио незадовољство тиме што нема могућност да расправља са самим премијером. Ни други кандидати нису задовољни. Бизнисмен Михаил Прохоров је у почетку одбијао да се налази са представницима Владимира Путина. Али је у среду рекао да ће пристати на дебату ако тај представник буде „луцидна личност“. Лидер КПРФ Генадиј Зјуганов такође осуђује премијерову одлуку, али није одбио дебату како не би изгубио „ни делић медијског времена“. Лидер „Праведне Русије“ Сергеј Миронов неће учествовати у дебатама с Путиновим представницима, али је спреман да на телевизију и радио пошаље своје представнике. Уосталом Миронов је на састанак са лидером ЛДПР, који је у среду преносио „Глас Русије“, и сам послао представника странке, посланика Државне думе Семјона Багдасарова.

Премијеров портпарол Дмитриј Песков је у међувремену још једном објаснио новинарима: Владимир Путин је ову одлуку донео због тога што би као председник владе ради учешћа у дебатама сваки пут морао да иде на одмор. А то је немогуће јер му премијерске обавезе одузимају пуно времена. Централна изборна комисија нема ништа против да председнички кандидати одбијају да учествују у ТВ дебати – да уместо кандидата у агитационој кампањи учествују овлашћена лица у складу је са законом.

Још пре него што је агитациона кампања почела новинари и аналитичари су се питали: да ли су наступи председничких кандидата на телевизији у стању да битно утичу на њихов рејтинг? Поготово што већина Руса предност даје интернету, а не телевизији и радију. Сваки од ових медија има своју публику, рекао је у интервјуу „Гласу Русије“ председник Фонда за истраживања проблема демократије Максим Григорјев.

Подела је прилично јасна: градска средња класа, која је тренутно доста критички расположена према државној власти, више је склона да користи интернет. Други део становништва гледа делевизију. Зато дебате неће утицати на неку публику јер их ови људи просто неће гледати (конец голоса).

Не слажу се сви аналитичари са овим мишљењем. Не би требало потцењивати ни улогу уобичајених медија ни оних електронских, убеђен је заменик директора Центра за политичка истраживања Алексеј Макаркин.

Чињеница да интернет има све већу улогу само доприноси порасту интересовања према овим дебатама. Јер, на интернету их можете гледати у било које време које вам одговара уместо да се прилагођавате ТВ емисији. То су додатне могућности (конец голоса).

Што се пак тиче утицаја дебата на ставове бирача, оне би могле променити мишљењеоних који се двоуме, сматрају стручњаци. То се углавном односи на присталице „протестног гласања“ које ће морати да бирају између четири политичке фигуре. Присталице Владимира Путина најмање су подложне колебању, тако да, уколико дође до промене премијеровог рејтинга, она ће бити незнатна.