Лабудов SOS

Ове хладне зиме није тешко само људима, већ и птицама. На Балтичком жалу у најзападнијем руском региону, у Калињинградској области, смрзава се више од сто лабудова. Не могу да се прехране јер се приобална зона где су се хранили црвима, шкољкама и рибом, претворила у ледено поље. Локално становништво и активисти јавних еколошких организација су притекли у помоћ крилатим лепотанима.

На Балтичком жалу лабудови су распоређени дуж обале у малим групама од по 10 до 15 птица. У јату има три десетине сасвим младих птица које немају ни две године. Одрасле птице због њих нису отишле на зимовање на Медитеран: младунци још увек нису спремни за тако далека путовања.

Лабудови су пуни поверења према људима и радо узимају храну из њихових руку. Становници града Балтијска већ неколико дана хране ове дивље птице и напајају их водом. Јер, да преживи црвенокљуни лабуд   мора до попије до пет литара воде дневно. Локална пекара сваког дана бесплатно издваја по 100 килограма хлеба којим се прехрањује око 80 лабудова.

Орнитолози се са ужасом присећају прошлогодишње трагедије када је ситуацију са проливеним мазутом погоршали мразеви због којих би дневно погинуло до пет лабудова. Хладноћа траје, па ће лабудове спасити само активна помоћ људи, каже руководилац Руске јавне организације „Зелена патрола“ за Северо-Западни федерални округ Сергеј Виноградов.

Становништво мора да буде свесно да лабудове треба хранити и, по могућности, пустити у неки наткривени простор. Ако их хранимо, лабудови ће преживети. Двадесет одсто њихове тежине на дневном нивоу – толико им хране треба.

У Приморском заливу у околини града Светлог становници су птице буквално одлепљивали од леда и колима преносили код кинолога Сергеја Фурса. Он је за спасене птице издвојио један од својих термоизолираних простора и привремено се претворио у орнитолога. Већ четири дана лабудовима кува кашу, чак је за њих направио дрвену палету да би им се ноге комотније осећале. Када су ми донели птице, срце ми је застало у грудима, присећа се Сергеј Фурс.

Биле су покривене леденом кором, перје им је било залепљено, не би могле да полете ни да су хтеле. Има тежих случајева, једном је сломљено крило, а није проблем да се среди. Убија ме људска равнодушност, не разумем људе, а рибари тамо одлазе сваког дана и виде ове птице.

Критична ситуација око лабудова у Калињинградском заливу настаје већ две године за редом. Прошле године је директор хотела у Балтијску издвојио сутерен за зимовање дивљих лабудова. Еколози су захваљујући томе успели да спасе 53 птице. Овог пута таква волијера за лабудове не постоји. Локалне власти за сада нису одговориле на захтеве грађана да се за птице издвоји макар неки простор. Запослени у Министарству за ванредне ситуације слежу раменима: спасавање птица које гину од хладноће не спада у њихову надлежност. Мада еколози кажу да им Министарство у другим регионима Русије увек помаже: прави рупе у леду и спасава птице залепљене за лед.