Представник за људска права МИП РФ: права Срба на Косову се и даље

Представник за људска права МИП Русије Константин Долгов прошле недеље боравио је у Србији. У оквиру радне посете руски дипломата је посетио покрајину Косово и одржао у Београду радну консултацију о косовском питању. Такође су одржани сусрети са високим државним посленицима и свештеницима Србије. Између осталог, са министром иностраних послова Вуком Јеремићем, патријархом Србским Иринејом, представницима регионалне самоуправе и Асоцијацијом породица несталих лица. О резултатима радне посете Константин Долгов је говорио у нашем телефонском интервјуу.

Основни циљ било је упознавање са ситуацијом у сфери људских права и владавине права у јужној србској покрајини, говори Костантин Долгов. Ситуација, треба рећи, врло је сложена. Добио сам многобројна сведочанства о томе да права националних мањина на Косову, а што је најважније Срба, настављају грубо да се крше. И даље је актуелан проблем повратка принудно расељених лица. Скоро четврт милиона њих и даље се налази на територији Централне Србије. Са тачке гледишта норми међународног права то је сасвим недопустива ситуација. У покрајину од четврт милиона расељених лица за 12 година за стално се вратило само око пет хиљада. Ево конкретног примера који сведочи о томе како полако напредује процес повратка. Стварање услова за овај процес један је од главних задатака мандата међународне мисије: УН; ОЕБС-а и ЕУ. За сада, нажалост, не видимо адекватне напоре. И ово питање по нама не наилази на дужну пажњу од стране компетентних међународних институција. Састајао сам се са представницима међународних мисија у Приштини и позвао их између осталог да подстичу албанско страноништво Косова на реално осигурање законитих права и интереса етничких мањина и да поштују своје задатке непристрасно, на основу резолуције 1244 СБ УН, а не у интересима једне етничке групе. Као одговор чуо сам уверавања да ће они и даље чинити све што од њих зависи. Да видимо шта ће бити даље. У сваком случају, за сада ми имамо за њих сасвим основане примедбе.

Једну од својих посета Косову Константин Долгов је посебно запамтио.

Посетио сам једну од најпознатијих енклава Косова, Грачаницу, боравио у манастиру где сам разговарао са његовим игуманом. Овде сам чуо како се ускраћују права православних свештеника и верника од стране косовских Албанаца, између осталог и имовинска права. Крајње је тешка ситуација и у другим енклавама. Они принципи који су били прописани још 2000. године, према којима је Косово требало да буде мултиетничко и демократско, а његов статус је требало да се одређује путем преговора и уз поштовање територијалне целовитости, до данас нису испуњени.

Навешћу само један пример: од 2000. године до данас је уништено преко 150 православних цркава. Други пример: издато је скоро 18 000 изјава о компензацији за имовину коју су отели косовски Албанци. Фактички ни једна до данас није размотрена. Постоје и сведочења о злочинима против других етничких заједница Косова: Рома, Бошњака и неких других. Тачније, врши се активно кретање у страну формирања моноетничког албанског друштва на Косову. То, још једном желим да подвучем, противречи не само свим постојећим међународним конвенцијама и споразумима, већ и резолуцији 1244 СБ УН, која је обавезна за све земље. Рецимо, за 12 година од четврт милиона расељених лица у покрајину се за стално вратило само 5000.

Што се тиче консултација у Београду, наставља, господин Долгов, оне су имале радни карактер, и зато никава конкретна решења нисмо предузимали. Очигледно да главно решење тек предстоји. У сваком случају, добио сам информацију о неповољној ситуацији у сфери поштовања људских права на Косову. И наше министарство ће узимати у обзир ову ситуацију у свом практичном раду, ослањајући се на резолуцију 1244.

Био је интервју са представником за људска права МИП РФ Константином Долговом о радној посети Београду и Косову.