Негативан рекорд

Незапосленост у еврозони  је постала рекордна – 10,7 одсто. Проблеми запошљавања постоје у и у осталим земљама ЕУ. Експерти кажу да су то последице економске кризе 2007.-2008.  године, које појачава  неповољна ситуација у Европи.

Највећи ниво незапослености регистрован је у Шпанији, он износи 23,3 одсто. Следи Грчка са 19,9 одсто, затим Ирска и Португалија са 14,8 одсто становништва.  То су земље са најакутнијим економским проблемима. У Грчкој је практично банкрот. Шпанија, Ирска и Португалија, према мишљењу експерата, давно су у групи ризика.  Разорни процеси у економијама тих земаља су почели у време финансијске кризе  2007.-2008.  године. Онда су месне владе покушале да регулишу ситуацију уз помоћ специјалних државних програма, али је криза еврозоне 2011. године  то онемогућила, - сматра шеф центра немачких истраживања Института Европе РАН Владислав Белов.

2008.-2009. године су били усвојени државни програми за конјунктурну подршку предузећа. Реч је о финансирању скраћеног радног дана. Данас су такви програми већ прекинути, зато расте незапосленост. Изузетак је Немачка, где је 2011. годне  била минимална незапосљеност. У другим земљама је ситуација супротна, чак и у Француској.

Тамо је крајем 2011. године незапосленост износила 9,7 одсто. Онда је влада  предузела посебне мере за борбу против ње. Била је усвојена специјална одлука да се не изда дозвола за рад странцу, чак и ономе, који је завршио фрранцуску високу школу, ако претендује на дужност, за коју може да се нађе месни стручњак. То је традиционални начин борбе, али у савременој ситуацији слободна места ће бити кап у мору, - каже шеф катедре европске интеграције МГИМО Олга Буторина.

Покушај да се ограничи запошљавање радне снаге ван ЕУ може да пружи само привремени резултат. У том случају ће  послодавци бити приморани да стварају услове запошљавања, који ће омогућити запошљавање  становништва или држављана других земаља ЕУ. Реч је о ограниченом броју места, која траже ниску квалификацију.

Најгоре је што је незапосленост обухватила све  узрасне слојеве становништва, све више младих стручњака не може да нађе посао, - додаје Олга Буторина.

У неким земљама – Шпанији и Балтичким земљама - она износи 40 одсто – то су људи од 20 до 24 године, односно,  апсолвенти  стручних школа, високих школа.  Послодавци им пружају привремене уговоре – за 3-5-6 месеци, да не би платили веће износе у случају отпуштања. То је озбиљан проблем, зато што се ЕУ држи на младима. Ако  је раст незапосљености иначе проблем – тешка ситуација у економији, незапосљеност  младих је опасна за идеологију. То поткопава веру младих у будућност и угрожава економски раст, неопходан ЕУ.