Црној Гори прети банкрот због датих гаранција

 Подгорица – Ретке су државе у свету које су жирант за кредите страним инвеститорима, као што је то случај са Црном Гором која је због издавања гаранција за милионске кредите дошла на ивицу финансијског краха, банкрота.

Проблеми са жирирањем иностраних инвеститора, који су за мале паре купили носиоце развоја црногорске привреде, отворени су када Комбинат алуминијума Подгорица (КАП), односно његов руски власник, није био у стању да врати 22 милиона евра кредита Дојче банци – за који је гарантовала влада у Подгорици.

„Због враћања тог дуга, влада се додатно задужила на иностраном финансијском тржишту”, саопштио је министар економије Владимир Каварић.

Након спора око враћања 22 милина евра, почело је да се одмотава клупко владиног жирирања разним иностраним инвеститорима. Опозициони посланици су обелоданили да је влада токомпротекле две деценије издала КАП-у гаранције за подизање кредита у укупном износу од 131 милион евра.

Министар Каварић, као и премијер Игор Лукшић, признају да је маневарски простор владе да избегне враћање дуга КАП-а веома мали и да покушавају да избегну да све гаранције издате КАП-у одједном дођу на наплату.

Владина понуда Олегу Дерипаски да изађе из Комбината за један евро још важи, саопштено је у петак из Министарства економије које је демантовало извршног директора Ен плус групе Алексеја Кузњецова који тврди да им влада није доставила ту понуду и да ће изаћи из ове фирме тек када им се врати уложено, а „то је негде око 200 милиона евра”.

Проблем је и са железаром у Никшићу. Изашао је нови, четврти, оглас о продаји за цену од 21 милион евра, што је девет милиона мање у односу на први оглас расписан пре неки дан.

Први купац добио је 2002. железару за један евро, када је већински део купила руска компанија „Русмоностил”. Руси су након кратког задржавања оставили фабрику у дуговима, а влада је преузела дуг и довела новог стратешког партнера, фирму „Мидленд рисорсис холдинг”.

И овај „стратешки инвеститор” оставио је нове дугове па је крајем 2006. већински пакет акција железаре купио „Монтенегро спешелти стилс” (МНСС), који је такође напустио железару.

Влада је банкама морала да врати дуг у износу од 33 милиона евра, за које им је дала гаранције.

Почетком прошлог новембра Привредни суд је одбацио план реорганизације железаре који је поднео МНСС и прогласио банкрот фабрике и увео стечај. Преко 880 поверилаца пријавило је 193 милиона евра потраживања.

Посланик Покрета за промене Зарија Пејовић каже за „Политику“ да се званично обратио заштитнику имовинско-правних интереса Црне Горе Мирјани Милић, са захтевом у коме тражи да се преиспита уговор о кредитном задужењу државе код швајцарске Свис банке из 2009, за који верује да је штетан по државу.

„Индикативно је то што је нереално висока каматна стопа за два зајма, чак и већа него што је држава постигла приликом емисије еврообвезница. Цена заложеног злата у години закључења уговора износила је око 37 милиона долара. Ове године цена заложеног злата износи 63 милиона долара или 50 милиона евра.”

Пејовић каже да у овој кредитној трансакцији поред нереално високе каматне стопе постоји и изгубљена добит по два основа.

Да је црногорска влада мека срца и лаке руке када гарантује за кредите и опрашта дугове, сведочи и најновији пример туристичког комплекса Свети Стефан.

Влада је крајем прошле године овластила министра туризма да почне преговоре и одговори на захтев грчке „Рестис групе” да им се смањи износ закупнине за Свети Стефан, Милочер и Краљичину плажу за прошлу и ову годину.

„У овом тренутку евидентан је дуг предметног закупца према Хотелској групи ’Будванска ривијера’ у износу од 1.325.666 евра”, саопштено је из те хотелске групе.