Окрет удесно

У Европи се разбуктао нови скандал везан за одиозног холандског политичара, руководиоца Странке Слободе Герта Вилдерса. Пољска и 9 других источноевропских земаља негодује против његове иницијативе – сајта са жалбама на радне мигранте.

Да подсетимо, пре месец дана Вилдерс је направио сајт на којем је позвао Холанђане да цинкаре пољске, румунске и бугарске имигранте који, по његовом мишљењу, причињавају невоље становницима земље. Премијер Пољске Доналд Туск на то је одговорио да је то проблем за репутацију Холандије у Европи, а не Пољака који живе у Холандији. Са своје стрне, влада Холандије је изјавила да не намерава да осуђује овај интернет-сајт. Експерт за конкурентско извиђање и професор Јевгениј Јушчук уверен је: то се дешава зато што је политика мултикултуралности у Европи доживела неуспех.

Судећи по постојању сајта и популарности оног ко га је направио, прилично је много људи који сматрају да он делује исправно и у њиховим интересима. А у целини, проблем је, наравно, врло озбиљан. Он је везан за то што је политика мултикултуралности у великој мери неуспела. Када велике групе људи долазе у друге државе и не желе да живе према тамо утврђеним правилима, прит оме постају по бројности упоредиве са исконским становништвом, то изазива конфликт. Локални становници бране своју самоидентификацију и могућност да живе по својим правилима, и ако влада не решава њихове проблеме, они се окрећу неформалним лидерима.

Антиимигрантска расположења у Холандији условљена су тиме што 1/5 бројности земље данас чине странци. Али основни проблем земље нису европски суседи, већ исељеници из Азије и арапског света. Како истиче холандска штампа, светлокоса и плавоокаца нација све више се шарени и стиче егзотичне црте. А то је одличан повод за политичке манипулације јавним мењењем у погледу не само оних који долазе издалека, већ и блиских суседа. Окрет удесно не само холандске владе види се у прилазу многим питањима европске политике. Довољно је сетити се како је Холандија заједно са Финском у септембру 2011. године уложила вето на улазак Бугарске и Румуније у Шенгенску зону. Главни мотив било је то што земље нису учиниле све што је потребно за гаранцију безбедности, без обзира на реферат Европске комисије, који је потврђивао супротно.