Европска криза: кривци, изволите на губилиште

Данас ће бивши премијер Исланда Гејр Хорде изаћи пред суд у домовини. На њега се полаже одговорност за финансијску кризу која се разбуктала у земљи 2008. године. Ово суђење је први сличан преседан на Западу, али он може да не буде последњи, сматрају експерти.

Пре 4 године критичко стање банкарског система Исланда приморало је владу да национализује највеће банке и да се обрати за међународну помоћ. 2009. године кабинет Хордеа је дао оставку, а у априлу 2010. године специјална комисија је открила да је бивши премијер скривао инфорамције о птретњи од колапса финансијских установа земље. Судски процес против господина Хордеа одвија се у специјалном суду Ландсдомур, основаном ради разматрања случајева државних чиновника још 1905. године. Све до случаја Хордеа овај суд ни једном није коришћен. Тако бившем премијеру припада двоструко првенство – он је први осуђени посебног правосудног органа и отворио је списак званично оптужених за актуалну кризу. Пошто је Исланд члан Шенгенског споразума и кандидат за чланове ЕУ, дати судски преседан може се разматрати у контексту догађаја који се одвијају у читавој ЕУ, истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт за питања европске интеграције Петар Искендеров.

У овом процесу видим као прво свођење политичких руачуна унутр поједине земље, а као друго, слични процеси по мом мишљењу директан су пут ка некаквом персонификовању актуалне кризе. Ако почнемо да поредимо статистичке податке и извештаје владе, параметре буџета са реалним стањем у економији појединих земаља, на суд би могли да се пошаљу руководиоци мал те не половине држава чланица ЕУ. Када би се радило само о томе, о конкретном премијеру или конкретном председнику ЦБ, његовим уклањањем криза би требало да прође. А како видимо, чак уклонити кризу у истој тој Грчкој не полази за руком читавој јединственој Европи. Тако да на суд вероватно треба послати не исланског премијера и бившег премијера Грчке или неке друге проблематичне зљме, већ оне механизме који су били формирани још пре 20 година у оквиру јединствене Европе.

Оптужбе сличне оним упућеним исланском бившем премијеру већ су биле упућене Грчкој, подсећа Искендеров. Нико други до Никола Саркози јасно је дао до знања да када би ЕУ знала праву статистику о Грчкој од пре 10 година, не би је примила у зону евра. Између осталог, ако се узме у обзир то што је на пример већ смањиван кредитни рејтинг саме Француске, може се извести закључак о проблемима са статистиком и у Паризу. Треб амало сачекати и вероватни кривци за кризу вероватно ће бити раскринкани. Њихова иемна ће бити објављена у контексту добрих или лоших новости из ЕУ. Одлазак на губилиште јавна је манифестација.