Будућност Балкана: ЕУ против парадајза

Оријентација бивших југословенских република на Европу одавно више не изазива сумње, а стуапње у ЕУ и даља интеграција у европски систем за њих је главни спољнополитички оријентир. Европску будућност земаља постјугословенског простора и развој односа са Русијом размотрили су учесници конференције одржане у МГИМО под назвиом Распад СССР и СФРЈ – 20 година касније: закључци и поуке.

Да подсетимо да је од бивших југословенских република члан ЕУ само Словенија. Хрватска ће постати члан 2013. године, а Србија је добила статус кандидата прошле недеље. Ми смо изабрали исправан смер, сматра бивши председник Хрватске Степан Месић. Не треба ратовати, већ развијати добросуседске односе и тежити општој европској будућности.

 
Преузмите аудио фајл

Председник Тадић је у обраћању суграђанима пошто је Србија добила званични статус кандидата у ЕУ, истакао могућност перспектива за пољопривреду, која је велики адут Србије на европском тржишту. Ипак да ли су Европи потребни конкуренти? Посебно ако се узме у обзир да је један од услова ступања Србије у ЕУ постало укидање споразума о слободној трговини са Русијом. Своје мишљење тим поводом изнео је професор МГИМО Сергеј Гризунов.

Зашто ја, московљанин, морам да купујем јабуке из Аргентине, месо из Аустралије, а парадајз из Израела? Знам да најукуснији парадајз расте у Македонији, у Србији, у Хрватској и Босни и Херцеговини. Знам да се најукуснија ракија у свету производи у Србији, Црној Гори... Главна функција дипломатије данас је успостављање економских контаката, у том погледу руске и балканске дипломате и бизнисмени не раде довољно. Дајте нам производе балканске пољопривреде! То су најукуснији и најздравији производи у свету!

Са колегом се лаже и бивши премијер Југославије Милан Панић. Земље бивше Југославије треба да сарађују једне са другима у економском плану и да извозе у Русију производе своје пољопривреде, сматра он.
 

 
Преузмите аудио фајл

Ипак ову идеју ће бити врло тешко реализовати, тврди лидер странке Уједињени региони Србије, раније министар економије и финансија Србије Млађан Динкић.
 

 
Преузмите аудио фајл

У политичком смислу не треба даље експериментисати на територији држава које су чиниле бившу Југославију, али тражити нове путеве за сарадњу у економском погледу непоходно је. До таквог закључка дошли су учесници конференције Распад СССР и СФРЈ - 20 година касније: закључци и поуке.