Косово (ни)је јединствен случај

које је предводио изгледа највећи злочинац после Другог светског рата, а можда и уопште) те да не може бити модел на кога се нека мањина или покрет могу позивати, наравно ако Западне демократије не кажу другачије-као у случају нафтом богатог јужног Судана. То је, по ко зна који пут поновљено и у интервјуу амбасадорке Мери Ворлик за Новости: „САД сматрају да је косовска независност специјалан случај и да га не треба третирати као преседан за друге ситуације.“ (1)

 

Живот међутим не признаје декрете моћника и упркос њима следи прокрчене стазе, а Косово је једна од њих, ма како сила желела да то не буде тако, што се очитује рецимо на примерима Осетије, Абхазије, Придњестровља, изгледа и Либије, сутра можда већ многих од оних земаља које су се утркивале да признају Косово, као рецимо Турске, која право које признаје косовским Албанцима не признаје Курдима. Јасно је да никаква прича о јединственом косовском случају неће моћи да обузда курдске тежње за самосталном државом, а тиме и цепањем Ирака, подразумева се.

 

Наравно лако је Америци која своје проблеме решава на „специфично демократски начин“. Али шта је са њеним сателитима? Имају ли они уопште представу са чиме се играју противправним цепањем Србије и признањем независног Косова. Тренутно, рецимо, не изгледа чудно што га је Аустрија признала, али је запрепашћујуће да је то учинила Италија.

 

Да не помињем „Лигу за Север“, али како сад Италија, рецимо, да објасни Јужном Тиролу да се он и даље зове Алто Адиђе, кад Алто Адиђе хоће да оде од маћехе (Италије) и да се врати мајци (Аустрији). (2) И не треба при томе Тиролци евра да плате маћехи Италији-како је зову . По преседану Косово Италија је признала да је огромно србско богатство постало власништво неке друге земља и што би за Јужни Тирол важило другачије. Зашто би Тирол учествовао у враћању свог удела у дугу презадужене Италије код ни косовски Албанци по италијанском одобрењу не учествују у враћању дугова Србији које она плаћа по преузетим косовским обавезама.

 

Али и Аустрија је морала да мисли унапред да је сагледала да постоји (иако мала) вероватноћа да се Тиролци са обе стране границе уједине у једну нову државу Тирол, чему из моралних разлога не би смела да каже реч против, јер се цепањем Србије унапред одрекла права спречавања властитог цепања, ако још увек не живи у заблуди да нешто што важи за становнике једне регије не важи за остале само зато што сила каже да је тако.

 

Македонији како видимо следи косовски сценарио, што је свако са минимумом здравог разума одувек знао, за разлику од скопских политичара који су сасвим ван памети поверовали да признањем независности Косова немају обавеза да Албанцима у западној Македонији дају исто оно што су признањем независности рекли да припада Албанцима на Косову.

 

Шта рећи за енглеске политичаре који су били врло активни у сатанизацији Србије и стварању и признању косовске државности а сада би „срцем и душом“-као Камерон, да се боре против истог права Школтанђана данас, Велшана сутра и јединствене Ирске једног дана. Или ће свима да причају неосновану причу да је Косово јединствен и специјалан случај и да постизање права датих косовским Албанцима не важи за њих само због тога јер тако каже сила. О Фокландима да не говорим. Они који гину за стеновите и сурове Фокланде хиљадама миља далеко и твде да су по цену рата њихови, отимају срце српске државе и духовности, питомину и жупу и огромно материјално богатство.

 

Како је могла Белгија да призна независно Косово а не допушта исто право Фламанцима. Зашто да нешто што је добро за Албанце није добро и за Фламанце. Зар је могуће да су толико веровали у апсурдну тврдњу о јединственом и непоновљивом случају. Имају ли бар мало здраве сељачке логике мозгови које воде државе које само што се нису распале.

 

О несрећном Басескуку не треба трошити речи. Пао је толико ниско изјавом „да су у његовом животу највише понижавајуће оне године од када је председник државе, а посебно последњих пет,“ (1) заборављајући да дода да је баш он највише понизио Румунију и Румуне том срамном изјавом и забадањем Србији кривог ножа у леђа насред још лицемерније Европе, бавећи се срамотном алхемијом призвођења Румуна од Влаха уцењујући Србију, поред Црног мора, јединог румунског пријатеља..

 

Председник који не води рачуна о аспирацијама Мађара у Ердељу, председник за кога су године вођења земље понижавајуће, шпарта приватно источном Србијом, меша се у црквене односе, асимилује становништво друге земље на њеној територији (што је незабележено) и лаже га да га може усрећити онај коме је највеће понижење вођење сопственог народа.

 

Нема дакле никакве основе уверење да Косово неће бити преседан на који имају право да се позову сви, а не само они којима то сила одобри. Међународно право мора имати исте аршине за све или не постоји. Треће нема. Треће је само гола сила, али ниједна сила није до века.