Речни проблеми

Данас се (14. марта) у многим земљама обележава Међународни дан река. Неки га још називају и Даном активности у заштиту река, воде и живота. Заиста је неопходно штитити водене артерије на Земљи. Анализа количине водене масе скоро хиљаду великих река на свету показује да је за последњих пола века њихов водостај знатно опао.

Најпрљавијом реком се сматра Буриганга, која тече кроз главни град Бангладеша – Даку. Приобална предузећа су отровала њене воде тешким металима – живом и кадмијумом. Градске отпадне воде су њену површину покриле разнобојним мрљама. Река која је проглашена за биолошки мртву улива се у Бенгалски залив. Велику забринутост еколога изазивају јединствени речни басени Нила, Дунава, Рио Грандеа, Ла Плате, Јанцекјанга, Меконга и Ганга. Тако ће по прогнозама Фонда за заштиту дивље природе, до 2025. године ниво воде у Нилу бити толико низак да ће постати немогуће узимање питке воде.

Међународни проблем представљају трансграничне реке. За Русију су то Амур, Иртиш и Сунгари које извиру у Кини. Удео кинеских отпадних вода које загађују једну од највећих река на свету – Амур – износи око 90%. На Иртишу су Кинези подигли грандиозну брану која им омогућава да узму 70% воденог тока. Међутим, после техногене катастрофе 2005. године на реци Сунгури кинеска страна је еколошком стању река почела да посвећује много већу пажњу. За контролисање чистоће реке основана је руско-кинеска комисија, истиче заменик директора Института за проблеме воде РАН Михаил Бологов.

Постоје три радне групе – за хидрометеорологију, за мониторинг површинских водених ресурса и за водопривредно коришћење водених објеката. Оне се редовно срећу, разматрају проблеме, израђују споразуме. Механизам је пуштен у погон. Наде су повезане с мониторингом. Он је показао своју ефикасност. Сад својим кинеским пријатељима можемо да покажемо анализе урађене на легитимној основи. 

Уколико постоји заједнички пријатељски однос и међусобно разумевање, људи увек могу да се договоре, сматра Михаил Бологов. Светске реке се од давнина користе као саобраћајне водене маршруте. Међутим, данас су преоптерећене. Излаз из овакве ситуације су водени канали, тврди доктор геолошко-минеролошких наука Игор Давиденко.

У овом смислу Европа вероватно предњачи. Познат је велики Магдебуршки канал који пролази изнад река. То је огромна, дугачка када којом плове велики бродови. Сад ће Француска изградити канал који ће у потпуности сјединити европске државе. 

У Русији ради Беломор-Балтички и Волшко-Донски канал. Међутим, њихови капацитети очигледно нису довољни, истиче Игор Давиденко. Грандиозан задатак у наредним годинама представља изградња канала који ће спојити Каспијско и Црно море. Он ће проћи преко територије Ставропољске покрајине (југ Русије). Његова дубина ће износити 16, а ширина 70 метара. Канал ће поспешити оживљавање међународне трговине и туризма.

У Русији има преко два и по милиона река. Притом научници истичу да се за разлику од опште светске тенденције количина воде у многима од њих повећава. Истина, ово се односи на реке басена Северног Леденог и Тихог океана. У густо насељеном европском делу земље такође има много проблема с рекама. Њих треба да реши државна Стратегија вода, у чију перспективу улазе прорачуни до 2020. године. Еколошки програм за заштиту река претпоставља озбиљне инвестиције. Осим тога, у наредним годинама ће бити осмоструко повећане казне за предузећа која загађују воде. Коришћење заосталих технологија и опреме ће због тога бити непрофитабилно.