Сарадња са ЕУ и са Русијом, не искључују једна другу

У оквиру недавно завршеног бизнис форума, одржаном на Копаонику, разговарали смо са господином  Браниславом Грујићем, председником клуба „Привредник“ и србско- руског холдинга „ПСП- Фарман“.

Тема овогодишњег скупа је „Како сачувати будућност Србије“. Ово је елитни економско- политички скуп. Амбасадори водећих земаља света су говорници на панел дискусијама, као и најпозванији људи из области економије и привреде из региона. Коме су намењене поруке и закључци са овог скупа?

Поруке са скупа су намењене, нажалост, будућој влади, пошто је ова садашња влада на измаку свог мандата и ми се трудимо да припремимо платформу за разговор са будућом владом.  Успех је садашња влада постигла на спољнополитичком плану, добијањем статуса кандидата за пријем у ЕУ, али нажалост са великим подбачајем на свему осталом што се тиче привредног амбијента у Србији. Задатак сваке будуће владе ће бити и остати привреда и привредни амбијент у Србији- како га побољшати, како завршити транзициони период и како направити услове за инвестиције, било да су  оне стране или домаће и омогућити да мали и средњи бизнис може лако да функционише у Србији.

Две године уназад  описали сте економску ситуацију у Србији употребивши израз „застој у систему“, годину дана касније био је то израз „запушење цеви“. Ситуација данас није нимало боља него две године или годину дана уназад. Дајете такође врло конкретне савете, али као да нема ко да  их чује. Шта очекујете од нове владе?

Нажалост, за ове две године, Србија је „шлајфовала“. Имамо срећу да се у претходних годину и по дана, барем део пројеката  покренуо и да је почела градња путева, али то је један само мали део инфраструктурних пројеката, који је неопходан Србији. Надамо се да нова влада неће бити тако гломазна, састављена од толиког броја коалиционих партнера и орјентисана ка политиканству, већ мања, ефикаснија и техничко- технолошки оријентисана, и да ће, да тако кажем „отпушити“ ситуацију у Србији...

Јавност и политичка елита у Србији су поларизовани када је реч о сарадњи са ЕУ, односно са Русијом. Ви врло успешно послујете на обе стране и врло добро познајете пословне прилике и „на западу“ и „на истоку“. Србија је мала земља и било би корисно да има добре економске односе са обе стране. Како јавност, а и добар део политичке елите учинити мање поларизованим, а спремнијим на сарадњу?

Мислим да је то лажна поларизација и бацање некакве магле.  Сарадња са ЕУ и са Русијом, не искључују једна другу, напротив. Друга ствар, надамо се да ћемо за мање од 10 година надомак ЕУ, и тиме једна врло интересантна земља, такозвани „хаб“ за бизнис, из кога ће бизнис из источне Европе, поготову Русије, моћи лакше да комуницира са Европом. Ту ће бити енергетско чвориште, као и чвориште промета финансијских и трговачких услуга. Дубоко верујем да наша сарадња са Руском Федерацијом је оно што нама, Србији, доноси огромну предност и на томе смо дубоко захвални  Русији. Мислим да ми не користимо ни 10% могућности.

Прошле године оформљена је царинска унија Русија-Белорусија- Казахстан. Извозници из Србије су у почетку имали проблема због нове правне регулативе, али, царинска унија са собом, такође доноси и повећање тржишта, што је добро. ...

Мислим  да ова царинска унија нама отвара огромне могућности. Ми нажалост немамо ни количину ни квалитет робе који би могли да пласирамо у овим земљама. Tакођемислим да је изванредно то што за земље ове уније, Србија може да буде једно „европско представништво“. Са друге стране, Србија може да буде место сусрета бизниса са истока и са запада. Било која западна компанија која жели да оптимизира своје трошкове, може производећи робу на територији Србије, да је пласира на територији Руске Федерације и у земљама које чине царинску унију- Казахстану и Белорусији. Понављам, није проблем у овом царинском договору нити је проблем у Руској Федерацији, проблем је у нама. А суштина решења су субвенције и стварање квалитетних услова у аграру. Када будемо постигли да србски аграр има приближно једнаке услове у привређивању, у донацијама, као што имају земље у окружењу, а да не причамо о земљама ЕУ, мислим да тада имамо велике шансе у аграру.

Често помињете проблем „негативног биланса извоза и увоза“ што се тиче руско- српске економске сарадње. Где Ви видите неискоришћене могућности?

Следећа област која је изузетно важна и у којој се већ стратешки сарађује са РФ, то је цела област енергетике- од Јужног Тока, НИС-а, отварања нових гасних централа, једноставно, Србија постаје једно енергетско чвориште, један стабилан стратешки  партнер у енергетском развоју ресурса које има РФ.

Инфраструктура у Србији је на доста лошем нивоу...

Инфраструктура је на релативно лошем нивоу- односно могла би бити на много бољем нивоу и то је оно за шта ми имамо и паре и услове, да у следеће 2 до 3 године, док је још овакво кризно стање, радећи сами на себи, покренемо Србију.

Ви сте и раније помињали да изградња једног пута није само изградња пута по себи, већ покретање читаве индустрије, запошљавање великог броја људи...

Управо тако. Ми из привреде смо дубоко убеђени да за кратко време, са једноставним потезима, нпр. либерализацијом привредног система и  „енергенизацијом“ предузетничког духа који је сада у Србији на доста ниском нивоу. Све је врло једноставно, оно што недостаје систему је ликвидност и новац.  Новац постоји у систему, само је имобилисан неразумном политиком централне банке која са великим девизним резервама и конкуришући комерцијалним банкама тако што издаје државне хартије од вредности са високим приносом камате, једноставно одузима привреди могућност да добија реалан новац  из реалних извора.

Како младим генерацијама ставити до знања да је само рад једино решење за очување будућности  Србије?

Мислим да једноставно нема решења без јасне визије онога шта желимо. После тога само рад, рад и рад је оно што може да учини Србију успешном. То је чак, могу рећи, један социолошки проблем који у Србији мора да се реши: да једноставно схватимо да другог излаза немамо.