Пут опозиције: са тргова у странку

Протестни покрет на улицама као облик изражавања грађанског става у Русији је остварио свој потенцијал и нема перспективе, зато опозиција тренутно тражи нове начине да утиче на власт.

Док су акције у Москви у децембру окупљале до 100 хиљада „незадовољних грађана“, на последњи митинг који је одржан 10. марта у улици Нови Арбат дошло је само 25 хиљада. То су бројеви које су представили организатори акција, према званичним подацима било је још мање учесника. Разлози за промену расположења међу присталицама опозиције су очигледни, рекла је у интервјуу „Гласу Русије“ директорка Центра за проучавање елита Олга Криштановска.

Главни повод за протестне активности на улицама ипак су били избори. То су „револуције електората“: чим нема избора, нема ни револуције. Али разлози незадовољства и нерешени проблеми су и даље ту. Зато мислим да је наивно мислити да ће се људи смирити и вратити у претходно стање. Људи желе демократију, већу транспарентност државе.  

Да будемо потпуно прецизни, активности опозиције углавном су забележене у Москви и односиле су се пре свега на одређену социјалну групу. С тим се слаже и један од учесника у акцијама новинар Артјом Саблин.

Више од 60 одсто има високо образовање, још 8 одсто има два висока образовања. То недвосмислено упућује на социјални састав учесника миттинга: то су људи који се баве интелектуалним послом. У већим градовима се проширила такозвана средња класа која је почела да размишља не само о томе како да нађе посао, већ је почела да размишља о својим елементарним грађанским и политичким правима. (конец голоса).

Али се данас међу људима које су на митинге измамиле пароле о политичкој слободи и демократији може видети одређена збуњеност. „Разумна средња класа“ је за време митинга схватила да опозиција нема систематичан програм, нема јединство, па у суштини нема ни лидера. Наваљни се не прихвата те улоге, друга „лица“ као што су Борис Немцов, Владимир Рижков и Михаил Касјанов такође нису успела да се поставе лидери и да народу понуде нешто конкретно.

Многи учесници у митинзима су рекли да им је доста „истих лица и партија“ на власти. Организатори акција су такође тражили већи диверзитет у политици. Политичке реформе у Русији су припремане одавно, председник Дмитриј Медведев је већ потписао пакет нацрта закона, Државна Дума их разматра. Тако да би било боље да они који се изјашњавају против система размисле како да се уклопе у тај нови систем, сматра политиколог Дмитриј Абзалов.

Људи који су тамо заступљени, чак и на нивоу лидера, веома су различити. Тамо има и левих и десних покрета. Мислим да је потребно да формирају различите „тачке уласка“ у политички систем, да своје захтеве и незадовољство трансформишу у један програм или пројекат.  
Ђ
ДИКТОР: У међувремену у министарству правосуђа се створио велики ред. Од 1. јануара 2013. године почеће регистрација партија према новим правилима (500 чланова уместо 40 хиљада). Али се захтеви примају већ сада, документа је већ поднело 68 организација.